{"id":95,"date":"2023-08-08T09:32:38","date_gmt":"2023-08-08T09:32:38","guid":{"rendered":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=95"},"modified":"2023-08-08T09:32:38","modified_gmt":"2023-08-08T09:32:38","slug":"sveti-velikomucenik-pantelejmon","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=95","title":{"rendered":"Sveti velikomu\u010denik Pantelejmon"},"content":{"rendered":"\n

9. Avgust po novom kalendaru (27. Juli po starom kalendaru)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Rodom iz Nikomidije\u00a0od majke hri\u0161\u0107anke i oca neznabo\u0161ca. Majka mu se zvala Evula a otac Evstorgije. Kao mladi\u0107\u00a0izu\u010dio lekarske nauke. Sve\u0161tenik Ermolaj prizva ga k sebi, nau\u010di ga veri Hristovoj i krsti ga.\u00a0\u010cudotvorno izle\u010di Pantelejmon jednoga slepca, koga su drugi lekari uzalud le\u010dili; izle\u010di ga imenom Hristovim, i krsti ga. Iz zavisti optu\u017ee lekari Pantelejmona kao hri\u0161\u0107anina, i Pantelejmon iza\u0111e pred cara Maksimijana na sud. \u201eI stade pred zemaljskim carem telom, a umom staja\u0161e pred Carem nebeskim.\u201c\u00a0Pred carem on se slobodno objavi hri\u0161\u0107aninom, i na o\u010di careve izle\u010di jednoga uzetog \u010doveka od dugotrajne bolesti. Ovo \u010dudo mnoge neznabo\u0161ce privu\u010de veri Hristovoj.\u00a0Car ga stavi na muke, no Gospod mu se javio u nekoliko mahova i izbavi ga cela i nepovre\u0111ena. Tada sv. Ermolaj sa Ermipom i Ermokratom postrada. Osu\u0111en na smrt sv. Pantelejmon\u00a0kle\u010de na molitvu. U tom d\u017eelat udari ga ma\u010dem po vratu, i ma\u010d se prebi kao da je od voska. I ne moga\u0161e ga d\u017eelat pogubiti dok svetitelj ne svr\u0161i molitvu i sam ne re\u010de da ga poseku. Njegove\u00a0mo\u0161ti posta\u0161e celebne. Be\u0161e pose\u010den Pantelejmon pod nekom maslinom, koja po tom postade sva oki\u0107ena plodom.\u00a0Pantelejmon \u2013 zna\u010di svemislostivi. Bog svemilostivi primi pravednu du\u0161u njegovu, i proslavi ga me\u0111u velikim svetiteljima svojim. \u010cesno postrada za Hrista ovaj divni mu\u010denik u mladosti svojoj 27. jula 304. godine. Sv. Pantelejmon\u00a0priziva se u molitvama pri vodoosve\u0107enju i jeleosve\u0107enju\u00a0(sve\u0161tanju masla) zajedno sa sv. Ermolajem i ostalim bezsrebrenicima i \u010dudotvorcima.\u00a0Najdivniji hram posve\u0107en ovom svetitelju nalazi se u Svetog Gori.\u00a0<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz:\u00a0Ohridski prolog, Sveti vladika Nikolaj Velimirovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tropar gl.3.:<\/strong> Mu\u010deni\u010de sveti i iscelitelju Pantelejmone, moli Milostivog Boga, da opro\u0161taj grehova podari du\u0161ama na\u0161im.<\/em><\/p>\n\n\n\n

STRADANJE SVETOG VELIKOMU\u010cENIKA PANTELEJMONA<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada carova\u0161e bezbo\u017eni Maksimijan [Carovao od 305 do 311 godine.], svirepi mu\u010ditelj hri\u0161\u0107ana, i kada skoro sva vaseljena be\u0161e pokrivena tamom neznabo\u0161tva i veliko gonjenje pritiskiva\u0161e svuda veruju\u0107e u Hrista i mnogi ispovednici presvetog imena Hristovog bivahu ubijani, postrada za Hrista u Vitinijskoj pokrajini [Vitinija – severozapadna oblast Male Azije, na obalama Crnoga Mora, Bosfora i Carigradskog Moreuza. Ova oblast poznata je od davnih vremena; svoj naziv dobila je od Vitina, koji su se doselili u nju iz Trakije. Vitinija je bila slikovita, plodna i izobilovala stokom. Godine 546 pre Hrista Vitini su potpali pod vlast Persijanaca, no od 327 god. Vitinija je opet postala samostalna dr\u017eava; godine pak 75 pre Hrista Vitinija je, po zave\u0161tanju cara Nikodima III, pre\u0161la Rimljanima, kao samostalna provincija, sa posebnim prokonzulom. Hri\u0161\u0107anstvo se u Vitiniji pojavilo u vreme apostola (1 Petr. 1, 1). U vreme Plinija Mla\u0111eg, koji je upravljao Vitinijom, i cara Trajana (98-117) tu je bilo mnogo hri\u0161\u0107ana ne samo po gradovima nego i po selima. Pri Dioklecijanu (284-305 g.) u Vitiniji je bilo strahovito gonjenje na hri\u0161\u0107ane. U \u010detvrtom i petom veku u Vitiniji su dr\u017eani mnogi crkveni sabori povodom raznih jeresi.] u gradu Nikomidiji [Nikomidija – u starini divan grad na obali Mramornog Mora.] i sveti velikomu\u010denik Pantelejmon.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj slavni me\u0111u mu\u010denicima stradalac Hristov rodio se u tom gradu Nikomidiji od visokorodnog i bogatog oca Evstorgija i od matere Evule. Po veri otac mu be\u0161e mnogobo\u017eac, vatreno odan idolopoklonstvu, a mati hri\u0161\u0107anka, nau\u010dena svetoj veri od praroditelja, i ona usrdno slu\u017ea\u0161e Hristu. Rodiv\u0161i dete o kome je re\u010d, oni mu dado\u0161e ime Pantoleon<\/em>, \u0161to zna\u010di: po svemu lav<\/u><\/em>, jer se pretpostavljalo da \u0107e hrabro\u0161\u0107u biti sli\u010dan lavu. No docnije njemu bi promenjeno ime u Pantelejmon<\/strong>, tojest svemilostiv<\/em><\/strong>, po\u0161to prema svima be\u0161e milostiv: besplatno le\u010da\u0161e bolesnike i \u010dinja\u0161e milostinju sirotinji, obilno razdaju\u0107i o\u010devo bogatstvo nevoljnima.<\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 izmalena mati vaspitava\u0161e Pantoleona u hri\u0161\u0107anskoj pobo\u017enosti, u\u010de\u0107i ga da zna jedinog istinitog Boga, Gospoda na\u0161eg Isusa Hrista, i da veruje u Njega, i da Mu uga\u0111a dobrim delima, a da se odvra\u0107a od idolopokloni\u010dkog mnogobo\u0161tva. I de\u010dko pa\u017eljivo slu\u0161a\u0161e materine pouke i usvaja\u0161e ih, ukoliko je to bilo mogu\u0107e u njegovim godinama. No, kakva \u0161teta i gubitak! njegova dobra mati i u\u010diteljica u mladim godinama svojim otide ka Gospodu, ostaviv\u0161i sina jo\u0161 nepunoletna i nesazrela. Posle njene smrti de\u010dko lako po\u0111e tragom o\u010deve zablude: otac ga \u010desto vo\u0111a\u0161e k idolima i u\u010da\u0161e ga mnogobo\u017ea\u010dkom neznabo\u017eju. Zatim de\u010dko bi dat u gramati\u010dku \u0161kolu. A kada s odli\u010dnim uspehom izu\u010di svu svetovnu filosofiju jelinsku, otac ga dade u medicinsku \u0161kolu jednom \u010duvenom lekaru Efrosinu da izu\u010di lekarsku ve\u0161tinu. O\u0161trouman, de\u010dko lako shvata\u0161e sve \u0161to mu je predavano, i ubrzo prevazi\u0111e svoje vr\u0161njake, pa malo \u010dime ne be\u0161e ravan i samom u\u010ditelju. Pri tome on be\u0161e dobre naravi, krasnore\u010div, lep, i na sve je \u010dinio vrlo prijatan utisak; a be\u0161e poznat i samom caru Maksimijanu. Jer u to vreme Maksimijan boravlja\u0161e u Nikomidiji; mu\u010de\u0107i hri\u0161\u0107ane, on dvadeset hiljada njih sa\u017ee\u017ee u crkvi na Bo\u017ei\u0107, [Spomen njihov praznuje se 28 decembra.] i ubi svetog Antima episkopa [Spomen njegov 3 septembra.], i mnoge kroz razne muke predade na razne smrti. U carsku palatu ovog mu\u010ditelja \u010desto dola\u017ea\u0161e lekar Efrosin sa lekarijama ili k samom caru ili k njegovim dvorjanima, jer taj lekar dava\u0161e lekove celom dvoru carskom. A kada Efrosin dola\u017ea\u0161e u dvorac, sa njim dola\u017ea\u0161e i mladi\u0107 Pantoleon, prate\u0107i svoga u\u010ditelja, i svi se divljahu njegovoj lepoti i pameti. I car, videv\u0161i ga, upita: “Otkuda je, i \u010diji je sin?” Dobiv\u0161i odgovor, car naredi u\u010ditelju da \u0161to pre i \u0161to bolje nau\u010di mladi\u0107a lekarskoj ve\u0161tini, \u017eele\u0107i da ga svagda ima pored sebe kao dostojnog da predstoji caru i slu\u017ei mu. U to vreme mladi\u0107 ve\u0107 be\u0161e blizu punoletstva i zrelosti.<\/p>\n\n\n\n

U te dane beja\u0161e u Nikomidiji stari prezviter po imenu Ermolaj [Vidi njegovo \u017ditije pod 26 julom.], koji se iz straha od neznabo\u017eaca skrivao sa nemnogo hri\u0161\u0107ana u jednom malom i neznatnom domu. Put pak Pantoleonov, kojim je on odlazio od svoje ku\u0107e k u\u010ditelju i vra\u0107ao se, vodio je pored tog malog doma u kome se krio sveti Ermolaj. Posmatraju\u0107i kroz prozor\u010di\u0107 mladi\u0107a koji je \u010desto prolazio tuda, Ermolaj je po licu i pogledu njegovom poznao da je on dobre naravi; i doznav\u0161i Duhom da \u0107e mladi\u0107 biti izabrani sasud Bo\u017eji, Ermolaj jednom izi\u0111e u susret mladi\u0107u i zamoli ga da na kratko vreme svrati kod njega u dom. Smiren i poslu\u0161an, mladi\u0107 u\u0111e u dom k starcu. Posadiv\u0161i ga pored sebe, starac ga raspitiva\u0161e o poreklu i roditeljima, o veri i o celokupnom \u017eivotu njegovom. Mladi\u0107 mu ispri\u010da sve podrobno, i kaza mu da mu je mati bila hri\u0161\u0107anka i umrla, a otac mu je \u017eiv i shodno mnogobo\u017ea\u010dkim zakonima po\u0161tuje mnoge bogove. I upita ga sveti Ermolaj govore\u0107i: A ti, dobro \u010dedo, kojoj bi veri \u017eeleo pripadati, o\u010devoj ili maj\u010dinoj?<\/em> – Mladi\u0107 odgovori: Mati moja, dok be\u0161e \u017eiva, u\u010da\u0161e me svojoj veri, i ja zavoleh njenu veru. No otac, kao silniji, primorava me na neznabo\u017ea\u010dke zakone i \u017eeli da me namesti u carskoj palati u \u010dinu bliskih i velika\u0161kih vojnika i slugu carevih.<\/em> – Sveti Ermolaj opet upita: A kakvoj te nauci u\u010di tvoj u\u010ditelj? – Mladi\u0107 odgovori: U\u010di me nauci Asklipija, Hipokrata i Galena<\/em> [Znameniti lekari u starini.], jer tako ho\u0107e moj otac; a i u\u010ditelj moj veli da ako ja izu\u010dim njihovu nauku, onda \u0107u lako mo\u0107i le\u010diti svaku bolest po ljudima. <\/em>U ovim re\u010dima sveti Ermolaj na\u0111e povod za koristan razgovor, i po\u010de u srcu mladi\u0107evom, kao na dobroj zemlji, sejati dobro seme re\u010di Bo\u017ejih, govore\u0107i: Veruj mi, dobri mladi\u0107u, istinu ti govorim<\/u>; nauka i ve\u0161tina Asklipija, Hipokrata i Galena male su, i malo mogu pomo\u0107i onima koji im pribegavaju. Usto i bogovi, koje po\u010dituju car Maksimijan, tvoj otac i ostali neznabo\u0161ci, ni\u0161tavni su, i nisu ni\u0161ta drugo do bajka i obmana maloumnih. Jedini pak istiniti i svemo\u0107ni Bog jeste Isus Hristos<\/u>. Ako bude\u0161 verovao u Njega, onda \u0107e\u0161 samim prizivanjem sve\u010desnog imena Njegovog mo\u0107i isceljivati svaku bolest. Jer je On slepima vid davao, gubave o\u010di\u0161\u0107avao, mrtve vaskrsavao, \u0111avole, kojima se neznabo\u0161ci klanjaju, jednom re\u010dju iz ljudi izgonio. Pa ne samo On sam, nego su i haljine Njegove davale isceljenja: jer \u017eena koja je dvanaest godina bolovala od te\u010denja krvi, \u010dim se dota\u010de kraja od haljine Njegove, odmah se isceli. Ali, ko mo\u017ee potanko ispri\u010dati sva \u010dudesna dela Njegova? Jer kao \u0161to je nemogu\u0107e izbrojiti pesak morski i zvezde nebeske i kaplje vodene, tako je nemogu\u0107e pobrojati \u010dudesa Bo\u017eija i iskazati veli\u010dija Njegova. A i sada je On krepki pomo\u0107nik slugama Svojim: ute\u0161ava o\u017ealo\u0161\u0107ene, isceljuje bolne, izbavlja od bede i osloba\u0111a od svih vra\u017ejih zala, ne o\u010dekuju\u0107i da bude umoljen od ovog ili od onog, nego preduhi\u0107ruje molitve i sam pokret srca. Silu pak \u010diniti sve to On daje i onima koji Ga ljube, a daruje im jo\u0161 i ve\u0107a \u010dudotvorstva; naposletku im daje beskona\u010dni \u017eivot u ve\u010dnoj slavi nebeskog carstva. <\/em>Slu\u0161aju\u0107i ovakve re\u010di svetog Ermolaja Pantoleon im verova\u0161e kao istinitima, primaju\u0107i ih u srce svoje i nasla\u0111uju\u0107i se njima umom svojim, i re\u010de svetome starcu: To sam ja mnogo puta slu\u0161ao od moje majke, i \u010desto sam je vi\u0111ao kako se moli i priziva tog Boga o kome mi ti sada govori\u0161.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Od toga dana Pantoleon je svaki dan dolazio k starcu i nasla\u0111ivao se njegovim bogonadahnutim poukama, i tako napredovao u poznanju istinitoga Boga. I kada se vra\u0107ao od u\u010ditelja Efrosina on nije odlazio ku\u0107i svojoj dok prethodno ne bi posetio starca i dobio od njega korisne pouke. No jednom kada se povra\u0107ao od u\u010ditelja i malo svrnuo s puta, njemu se dogodi da nai\u0111e na mrtvo dete koje be\u0161e ujela ogromna guja koja le\u017ea\u0161e tu blizu umrloga deteta. Videv\u0161i to, Pantoleon se najpre upla\u0161i i malo odstupi. Zatim pomisli u sebi ovako: Sada treba da ispitam i doznam je li istina ono \u0161to mi starac Ermolaj govori.<\/em> – I pogledav\u0161i na nebo re\u010de: Gospode Isuse Hriste, iako sam nedostojan da Te prizivam, ipak, ako ho\u0107e\u0161 da postanem sluga Tvoj, javi silu Svoju i u\u010dini da u ime Tvoje ovo dete o\u017eivi a guja ugine. <\/em>I tog \u010dasa dete kao prenuv\u0161i se od sna ustade \u017eivo, a guja se rasede napola i cr\u010de. Tada Pantoleon, poverovav\u0161i potpuno u Hrista, podi\u017ee k nebu svoje telesne i duhovne o\u010di i blagoslovi Boga s rado\u0161\u0107u i suzama, blagodare\u0107i Mu \u0161to ga izvede iz tame na svetlost poznanja Svoga. Onda \u017eurno ode s svetom Ermolaju prezviteru, pripade k \u010desnim nogama njegovim prose\u0107i sveto kr\u0161tenje; i ispri\u010da mu \u0161ta se dogodilo, kako mrtvo dete o\u017eive silom imena Isusa Hrista, i kako cr\u010de smrtonosna guja. Sveti Ermolaj ustade i po\u0111e sa njim da vidi uginulu zmiju; i videv\u0161i je on zahvali Bogu za u\u010dinjeno \u010dudo, pomo\u0107u koga On privede Pantoleona k Svome poznanju. Vrativ\u0161i se u dom, on krsti mladi\u0107a u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, i odslu\u017eiv\u0161i svetu liturgiju u unutra\u0161njoj odaji svojoj, pri\u010desti ga Bo\u017eanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove.<\/p>\n\n\n\n

Bla\u017eeni Pantoleon be\u0161e pun blagodati Bo\u017eje, nose\u0107i unutra riznicu svete vere. On se silno brinja\u0161e o ocu svom, kako da ga izvede iz tame idolodemonstva i privede k svetlosti poznanja Hristova. I razgovaraju\u0107i s njim, on mu mudro govora\u0161e u pri\u010dama i pitanjima. On se uzdr\u017eavao da ne razgnevi oca, koga po zapovesti Bo\u017ejoj treba po\u0161tovati, o\u010dekuju\u0107i da sam otac pozna istinitog Boga. U to vreme dovedo\u0161e k Pantoleonu slepca koji prosa\u0161e isceljenje govore\u0107i: Molim ti se, smiluj se na mene oslepljenog i li\u0161enog slatkog videla; svi lekari, koliko god ih je u ovome gradu, le\u010dili su me, ali mi ni najmanje ne pomogo\u0161e, nego mi i poslednji zra\u010dak svetlosti, koji sam mogao videti, oduze\u0161e zajedno sa celokupnim imanjem mojim; mnogo sam potro\u0161io nagra\u0111uju\u0107i ih, Me\u0111utim od njih dobih ne isceljenje nego gubitak i \u0161tetu. – Sveti ga upita: Kada si sve imanje dao tim lekarima od kojih nisi imao koristi, \u0161ta \u0107e\u0161 onda dati meni ako dobije\u0161 isceljenje i progleda\u0161? – Slepac odgovori: Poslednje \u0161to mi je ostalo, ne\u0161to malo, sve \u0107u to rado dati tebi. – Svetitelj na to re\u010de: Dar progledanja i vi\u0111enja svetlosti da\u0107e ti Otac svetlosti, istiniti Bog, preko mene, nedostojnog sluge Svog, a to \u0161to si obe\u0107ao meni, nemoj davati meni nego razdaj ni\u0161tima. \u010cuv\u0161i to Evstorgije, otac Pantoleonov, re\u010de Pantoleonu: \u010cedo, ne usu\u0111uj se poduhvatiti se stvari koju ne mo\u017ee\u0161 uraditi, ina\u010de \u0107e\u0161 biti ismejan. Jer \u0161ta ti mo\u017ee\u0161 u\u010diniti vi\u0161e od lekara, boljih nego \u0161to si ti, koji su ga le\u010dili i nisu ga mogli izle\u010diti? – Svetac odgovori: Niko od tih lekara ne zna kakav lek treba dati ovome \u010doveku kao \u0161to ja znam, jer postoji ogromna razlika izme\u0111u njih i U\u010ditelja moga koji mi je otkrio ovaj lek. – Otac njegov, misle\u0107i da on govori o svome u\u010ditelju Efrosinu, re\u010de: \u010cuo sam da je i u\u010ditelj tvoj le\u010dio ovog slepca, ali mu ni\u0161ta nije pomogao. – Pantoleon odgovori: Po\u010dekaj malo, o\u010de, i vide\u0107e\u0161 silu moga leka. – Rekav\u0161i to, on prstima dodirnu o\u010di slepome govore\u0107i: U ime Gospoda mog Isusa Hrista koji prosve\u0107uje slepe, progledaj! – I odmah se otvori\u0161e o\u010di slepome i on progleda. I u taj \u010das Pantoleonov otac Evstorgije poverova u Hrista zajedno sa progledalim \u010dovekom, i obojica bi\u0161e kr\u0161teni od svetog Ermolaja prezvitera, i napuni\u0161e se velike duhovne radosti o blagodati i sili Hristovoj.<\/p>\n\n\n\n

Posle toga svetiteljev otac Evstorgije po\u017eive kratko vreme, pa se prestavi ka Gospodu. Pantoleon pak, postav\u0161i naslednik ogromnog imanja o\u010devog, odmah darova slobodu robovima i robinjama, po\u0161to ih obilno obdari; a imanje stade razdavati potrebitima: ubogima, ni\u0161tima, udovicama i siromasima. On obila\u017ea\u0161e tamnice i, pose\u0107uju\u0107i sve koji su patili u okovima, on ih ute\u0161ava\u0161e lekovima i snabdeva\u0161e svima potrebama. Na taj na\u010din on be\u0161e ne samo lekar rana nego i bedno\u0107e ljudske, jer svi dobijahu od njega obilnu milostinju, i ubogi se oboga\u0107ivahu njegovom dare\u017eljivo\u0161\u0107u, a u le\u010denju mu pomaga\u0161e blagodat Bo\u017eja. Jer njemu bi dat odozgo dar isceljenja i on besplatno le\u010da\u0161e svaku bolest ne tolika apotekarskim lekovima koliko prizivanjem imena Isus Hristova. Tada se Pantoleon pokaza da je ustvari Pantelejmon, tojest svemilostiv, jer i po imenu i stvarno on svima ukaziva\u0161e milost i nikoga ne otpu\u0161ta\u0161e od sebe prazna i neute\u0161na; neimu\u0107nima dava\u0161e pomo\u0107, a bolesne le\u010da\u0161e besplatno. I k njemu se obrati sav grad sa svojim bolesnicima, napustiv\u0161i sve ostale lekare, jer se ni od koga ne dobijahu tako brza i potpuna isceljenja kao od Pantelejmona koji uspe\u0161no le\u010da\u0161e i ni od koga plate ne prima\u0161e. I sav narod slavlja\u0161e ime svemilostivog i besplatnog lekara, a ostale lekare osu\u0111ivahu i ismevahu. Usled toga kod lekara se pojavi nemala zavist i mr\u017enja prema svetitelju; to otpo\u010de jo\u0161 od onoga vremena kada gorespomenuti slepac progleda. Zavidljivci odmah javi\u0161e caru, a car najpre ovoga koji je bio izle\u010den od slepila i posle razgovora, vide\u0107i da ovaj veruje u Hrista, razgnevi se i naredi da ga ubiju ma\u010dem. I bi odse\u010dena glava dobrom ispovedniku imena Isusa Hrista, i on ode da u nezalaznoj nebeskoj svetlosti gleda lice u lice Onoga koga ispovedi na zemlji dobiv\u0161i telesni vid. Telo njegovo sveti Pantelejmon otkupi od ubice i pogrebe ga kraj tela svoga oca.<\/p>\n\n\n\n

Posle toga car naredi da pozovu k njemu Pantoleona. Dok vojnici vo\u0111ahu svetitelja k caru, on peva\u0161e re\u010di psalama Davidovih. Kad stade pred cara svetitelj ispovedi veru u Hrista i potom re\u010de caru: Ako pak ho\u0107e\u0161 sada da pozna\u0161 svemogu\u0107u silu Hristovu, odmah \u0107e\u0161 je videti u samom delu: naredi da ovde donesu ma kog bolesnog \u010doveka koji le\u017ei na samrtnom odru i od koga su lekari digli ruke, i neka do\u0111u va\u0161i \u017ereci i prizovu svoje bogove, a i ja \u0107u prizvati Boga mog, pa koji od bogova isceli bolesnika, taj neka bude priznat za jedinog istinitog Boga, a ostali neka budu odba\u010deni. <\/em>Caru se dopade ovaj svetiteljev predlog i naredi odmah da potra\u017ee takvog bolesnika. I bi donesen na odru \u010dovek koji dugo godina be\u0161e sav uzet i ne moga\u0161e vladati ni jednim delom svoga tela, i be\u0161e kao neko neosetljivo drvo. Do\u0111o\u0161e i idolopokloni\u010dki \u017ereci, iskusni u lekarskoj ve\u0161tini, i predlo\u017ei\u0161e svetitelju da najpre on prizove svoga Hrista. No svetitelj im na to re\u010de: Ako ja prizovem moga Boga, i Bog moj isceli ovog raslabljenog, koga \u0107e onda isceliti bogovi va\u0161i? Nego vi prvo prizovite bogove va\u0161e, i ako oni iscele bolesnika, onda \u010dega radi i prizivati moga Boga? <\/em>Tada \u017ereci stado\u0161e prizivati svoje bogove: jedan Eskulapa, drugi Zevsa, ovaj Dijanu, oni druge besove, i ne bi ni odjeka, ni odziva. I dugo se oni trudi\u0161e u svojim bogomrskim molitvama, ali bez ikakvog uspeha. Svetitelj pak, vide\u0107i njihov uzaludni trud, nasmeja se. Primetiv\u0161i da se nasmeja, car se obrati Pantoleonu re\u010dima: Pantoleone, ako mo\u017ee\u0161, prizivanjem tvoga Boga u\u010dini ti zdravim ovoga \u010doveka.<\/em> – Svetitelj na to re\u010de: “Neka odstupe \u017ereci”<\/em>. I oni odstupi\u0161e. Tada svetitelj pri\u0111e odru, pa podi\u017ee o\u010di svoje k nebu i stade se moliti govore\u0107i: Gospode! usli\u0161i molitvu moju, i vapaj moj neka iza\u0111e preda te. Nemoj odvratiti lica svoga od mene; u dan kad sam u nevolji, prigni k meni uho svoje; u dan kad te prizivam, brzo me usli\u0161i (Ps. 101, 2-3), i javi silu Svoju pred onima koji Te ne znaju, o Care sila! jer je sve mogu\u0107e Tebi.<\/em> – Po\u0161to se pomoli tako, svetitelj uhvati raslabljenoga za ruku govore\u0107i: U ime Gospoda Isusa Hrista ustani i budi zdrav!<\/em> – I odmah ustade raslabljeni, i oseti snagu u celom telu, i ho\u0111a\u0161e raduju\u0107i se, pa uzev\u0161i postelju svoju, odnese je ku\u0107i svojoj. Videv\u0161i ovo \u010dudo, mnogi od prisutnih poverova\u0161e u Hrista, a idolopokloni\u010dki \u017ereci \u0161krgutahu zubima na slugu Hristovog i govorahu caru: Ako ovaj ostane u \u017eivotu, ukinu\u0107e se prino\u0161enje \u017ertava bogovima, i mi \u0107emo biti ismejani od hri\u0161\u0107ana. Stoga, pogubi ovoga \u0161to pre, o care!<\/em> – Tada car re\u010de svetitelju: Pantoleone, prinesi \u017ertvu bogovima, da ne pogine\u0161 badava. Ne zna\u0161 li koliko je ljudi poginulo \u0161to ne poslu\u0161a\u0161e naredbe na\u0161e i odreko\u0161e se bogova na\u0161ih? Zar nisi saznao kako ljuto bi mu\u010den starac Antim<\/em> [Spomen njegov praznuje se 3 septembra.]? – Svetitelj odgovori: Koji god umre\u0161e za Hrista, nisu poginuli nego su se obreli u ve\u010dnom \u017eivotu. I kada je Antim, star i nemo\u0107an telom, mogao podneti \u017eestoke muke za Gospoda na\u0161eg, utoliko pre ja, mlad i sna\u017ean telom, treba da neustra\u0161ivo pretrpim sve muke na koje me bude\u0161 stavio. Jer ja smatram da je meni gubitak ne umreti za Hrista, a dobitak – umreti sa Njega.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tada car naredi da mu\u010denika obese naga na mu\u010dili\u0161nom drvetu, pa da mu \u017eeleznim noktima stru\u017eu telo i gore\u0107im sve\u0107ama opaljuju rebra. A on, podnose\u0107i ove muke, pogleda na nebo i re\u010de: Gospode Isuse Hriste! do\u0111i k meni u ovaj \u010das, i daj mi trpljenje, da bih do kraja mogao izdr\u017eati muke.<\/em> – I javi mu se Gospod u obli\u010dju prezvitera Ermolaja, i re\u010de mu: Ne boj se, ja sam s tobom.<\/em> – I odmah slugama mu\u010diteljima klonu\u0161e ruke i postado\u0161e kao mrtve, te ispado\u0161e iz njih mu\u010dili\u0161na oru\u0111a i sve\u0107e se ugasi\u0161e. Videv\u0161i to, car naredi da mu\u010denika skinu sa mu\u010dili\u0161ta, pa ga upita: U \u010demu je sila tvoga \u010darobnja\u0161tva, te i sluge iznemogo\u0161e, i sve\u0107e se pogasi\u0161e?<\/em> – Mu\u010denik odgovori: \u010carobnja\u0161tvo je moje Hristos, \u010dija svemo\u0107na sila \u010dini sve.<\/em> – Car mu izvrati na to: A \u0161ta \u0107e\u0161 raditi, ako te stavim na ve\u0107e muke?<\/em> – Mu\u010denik odgovori: U ve\u0107im mukama ve\u0107u silu Svoju javi\u0107e Hristos moj, daju\u0107i mi ve\u0107e trpljenje, da bi te posramio. A ja, pretrpev\u0161i ve\u0107e muke za Njega, dobi\u0107u ve\u0107u nagradu od Njega. <\/em>Tada mu\u010ditelj naredi da se u velikom kazanu rastopi olovo i u njega baci mu\u010denik. Kada olovo stade klju\u010dati, mu\u010denika privedo\u0161e kazanu, a on podi\u017ee o\u010di svoje k nebu i pomoli se govore\u0107i: \u010cuj, Bo\u017ee, glas moj kada Ti se molim; od straha vra\u017eija izbavi du\u0161u moju. Sakrij me od gomile bezakonika i od mno\u0161tva onih \u0161to \u010dine nepravdu<\/em> (Ps. 63, 2-3). – Dok se on tako molja\u0161e, opet mu se javi Gospod u obliku Ermolaja, i uzev\u0161i ga za ruku u\u0111e s njim u kazan, i tog \u010dasa se ugasi oganj i ostinu olovo, a mu\u010denik peva\u0161e psalamske re\u010di: Ja zavapih k Bogu, i Gospod me \u010du. Ve\u010derom i jutrom i u podne tu\u017eim i uzdi\u0161em, i \u010du\u0107e glas moj<\/em> (Ps. 54, 17-18). Prisutni se divljahu \u010dudu, a car povika: \u0160ta \u0107e ovo biti, kada se i oganj ugasi i olovo ohladi? Kakvom \u0107u onda mukom mu\u010diti ovog ma\u0111ioni\u010dara?<\/em> – Prisutni predlo\u017ei\u0161e: Neka bude ba\u010den u dubinu morsku, pa \u0107e odmah poginuti, jer ne\u0107e mo\u0107i oma\u0111ijati more.<\/em> – I naredi mu\u010ditelj da se to u\u010dini. Sluge onda dohvati\u0161e mu\u010denika i odvedo\u0161e na more; tamo ga posadi\u0161e u \u010damac, veza\u0161e mu veliki kamen oko vrata, otplovi\u0161e daleko od obale, pa ga baci\u0161e u more, a sami se vrati\u0161e na obalu. Kada svetitelj bi ba\u010den u more, njemu se opet kao i ranije javi Hristos u obliku Ermolaja, i kamen o vratu mu\u010denikovom postade lak kao list, te se mu\u010denik sa njim dr\u017ea\u0161e na povr\u0161ini mora ne tonu\u0107i, i i\u0111a\u0161e po vodi kao po suvu, vo\u0111en desnicom Hristovom kao nekada Petar, i iza\u0111e na obalu pevaju\u0107i i slave\u0107i Boga, i stupi pred cara. Zapanjen ovakvim \u010dudom, car uzviknu: Kakva je sila ma\u0111ioni\u0161tva tvog, Pantoleone, te si i more oma\u0111ijao?<\/em> – Svetitelj odgovori: I more se pokorava Gospodu svom i ispunjuje volju Njegovu. <\/em>– Car upita: Eda li ti i morem vlada\u0161?<\/em> – Mu\u010denik odgovori: Ne ja nego Hristos moj, Sazdatelj i Gospodar svekolike vidljive i nevidljive tvari. On vlada kako nebom i zemljom, tako i m<\/em>o<\/em>rem: jer su po moru putevi Njegovi, i staze Njegove po velikim vodama<\/em> (Ps. 76, 20).<\/p>\n\n\n\n

Posle toga mu\u010ditelj naredi da se van grada spremi zverinje gledali\u0161te, pa da mu\u010denik bude predat zverovima da ga pojedu. I sle\u017ee se sav grad na to gledali\u0161te, \u017eele\u0107i da vidi kako zveri rastr\u017eu divnog i nevinog mladi\u0107a. Na gledali\u0161te do\u0111e i car, i privev\u0161i mu\u010denika pokaziva\u0161e mu prstom zverove, govore\u0107i: Oni su spremljeni za tebe; zato me poslu\u0161aj, po\u0161tuj svoju mladost, sa\u017eali se na lepotu tela svog, pa prinesi bogovima \u017ertve, da ne umre\u0161 zlom smr\u0107u, raskidan zubima zverova. – No svetitelj izjavi da vi\u0161e voli da ga zveri rastrgnu nego da poslu\u0161a takav lukavi savet i naredbu. I njega baci\u0161e zverovima. A Gospod i tu, javiv\u0161i se svetitelju u obliku prezvitera Ermolaja, zapu\u0161i usta zverovima i u\u010dini ih krotkima kao jaganjce, te oni pritr\u010davahu k svetitelju i lizahu mu noge. On ih gla\u0111a\u0161e rukom, i svaki zver se tru\u0111a\u0161e da do\u0111e pod svetiteljevu ruku, te stoga potiskivahu jedan drugog. Vide\u0107i to, narod se divlja\u0161e i gromoglasno klica\u0161e: Velik je Bog hri\u0161\u0107anski! neka bude pu\u0161ten nevin i pravedni mladi\u0107! <\/em>Razjariv\u0161i se silno, car izvede vojnike sa isukanim ma\u010devima protiv onih koji slavljahu Hrista Boga, te ubi\u0161e mnoge iz naroda koji poverova\u0161e u Hrista. A naredi car da i zverove pobiju. Videv\u0161i to, mu\u010denik uzviknu govore\u0107i: Hvala Ti, Hriste Bo\u017ee, \u0161to ne samo ljudi nego i zverovi umiru za Tebe.<\/em><\/p>\n\n\n\n

I ode car sa gledali\u0161ta oja\u0111en i besan, a mu\u010denika vr\u017ee u tamnicu. Pobijene pak ljude uze\u0161e njihovi ro\u0111aci i pogrebo\u0161e ih, a zverovi bi\u0161e ostavljeni da ih pojedu psi i meso\u017ederne ptice. Ali i tu se dogodi divno \u010dudo: iako tu zverinje le\u017ea\u0161e mnogo dana, njih se ne dotako\u0161e ni psi ni ptice, niti se pak le\u0161evi njihovi usmrde\u0161e. Doznav\u0161i za to, car naredi da ih pobacaju u duboku jamu i zaspu zemljom. Odnosno mu\u010denika pak on zapovedi da se na\u010dini stra\u0161an to\u010dak, na\u010di\u010dkan o\u0161trim gvo\u017e\u0111em. Kada za njega priveza\u0161e svetitelja i stado\u0161e okretati to\u010dak, neka nevidljiva sila odmah izlomi to\u010dak na par\u010dad, koja se razlete\u0161e i smrtno rani\u0161e mnoge koji stajahu blizu, a mu\u010denik si\u0111e s to\u010dka \u010ditav i nepovre\u0111en. I strah spopade sve zbog takvih \u010dudesa, kojima se Bog proslavlja\u0161e u Svome svetitelju. A car silno zapanjen upita svetitelja: Ko te nau\u010di da \u010dini\u0161 tako velika ma\u0111ioni\u010dka dela?<\/em> – Svetitelj odgovori: Ne ma\u0111ioni\u0161tvu nego istinskoj hri\u0161\u0107anskoj pobo\u017enosti nau\u010den sam od svetog mu\u017ea, prezvitera Ermolaja.<\/em> – Car upita: A gde je taj tvoj u\u010ditelj Ermolaj?<\/em> \u017delimo da ga vidimo. – A mu\u010denik, saznav\u0161i Duhom da se Ermolaju ve\u0107 pribli\u017eio mu\u010deni\u010dki venac, odgovori caru: Ako naredi\u0161, ja \u0107u ga pozvati k tebi.<\/em><\/p>\n\n\n\n

I pusti car svetitelja, u pratnji tri stra\u017eara vojnika, da pozove prezvitera Ermolaja. Kada mu\u010denik sti\u017ee onome domu u kome \u017eivlja\u0161e prezviter, starac \u010dim ga ugleda upita ga: zbog \u010dega si do\u0161ao, \u010dedo? – Mu\u010denik odgovori: Gospodine o\u010de, car te zove. – Na to starac re\u010de: Blagovremeno si do\u0161ao da me zove\u0161, po\u0161to se pribli\u017ei \u010das moga stradanja i smrti; jer no\u0107as mi se javi Gospod govore\u0107i: “Ermolaje, valja ti mnogo postradati za mene, sli\u010dno sluzi mome Pantelejmonu”. <\/em>Rekav\u0161i to, starac radosno po\u0111e s mu\u010denikom i predstade caru. Ugledav\u0161i prezvitera, car ga upita za ime. A on, kazuju\u0107i svoje ime ne sakri ni veru svoju, gromoglasno objavljuju\u0107i da je hri\u0161\u0107anin. Car ga ponova upita, govore\u0107i: Ima\u0161 li jo\u0161 koga s tobom iste vere?<\/em> – Starac odgovori: Imam dva saslu\u017eitelja, istinske sluge Hristove, Ermipa i Ermokrata. <\/em>Tada car naredi da i njih dovedu pred njega. I upita car tu trojicu slu\u017eitelja Hristovih: Vi li odvratiste Pantoleona od na\u0161ih bogova?<\/em> – Sveti odgovori\u0161e: Sam Hristos Bog na\u0161 priziva k Sebi one koje smatra dostojnima, izvode\u0107i ih iz tame idolodemonstva na svetlost poznanja Svoga.<\/em> – Ostavite sada va\u0161e la\u017ene re\u010di, produ\u017ei car, i ponova obratite Pantoleona k bogovima, pa \u0107e vam se oprostiti prva krivica va\u0161a, i vi \u0107ete se udostojiti \u010dasti od mene, da \u0107ete mi postati najprisniji prijatelji u dvorcu mome.<\/em> – Svetitelji odgovori\u0161e: Kako mo\u017eemo mi to u\u010diniti, kada i sami ho\u0107emo da umremo sa njim za Hrista Boga na\u0161ega?! Ni on, ni mi ne\u0107emo se odre\u0107i Hrista, niti \u0107emo prineti \u017ertve gluvim i bezdahnim idolima. <\/em>Rekav\u0161i to, oni sav um svoj obrati\u0161e k Bogu i stado\u0161e se moliti, podigav\u0161i o\u010di svoje k nebu. I javi im se odozgo Spasitelj, i odmah nastade zemljotres i uskoleba se to mesto. I re\u010de car: Vidite li kako se bogovi razgnevi\u0161e na vas, te kolebaju zemlju!<\/em> – Svetitelji odgovori\u0161e: Dobro si rekao da se od bogova va\u0161ih zatrese zemlja, jer oni popada\u0161e sa svojih mesta na zemlju i razbi\u0161e se, oboreni silom Boga na\u0161eg koji se razgnevio na vas. <\/em>Dok oni to govorahu dotr\u010da k caru glasnik iz idoli\u0161ta i obavesti ga da svi njihovi idoli pado\u0161e na zemlju i razbi\u0161e se u prah. A bezumni car, vide\u0107i u svemu tome ne silu Bo\u017eju nego ma\u0111ioni\u0161tvo hri\u0161\u0107ana, povika: Zaista, ako ove ma\u0111ioni\u010dare ubrzo ne pogubimo, onda \u0107e ceo grad propasti zbog njih. <\/em>– I naredi car da Pantelejmona odvedu u tamnicu, a starca Ermolaja i njegova dva prijatelja, podvrgnuv\u0161i mnogim mukama, osudi na pose\u010denje ma\u010dem. I tako tri sveta mu\u010denika: prezviter Ermolaj i njegovi saslu\u017eitelji, Ermip i Ermokrat, dovr\u0161iv\u0161i svoj mu\u010deni\u010dki podvig, zajedno predstado\u0161e Svetoj Trojici u slavi nebeskoj. (Njihov spomen je 26 jula).<\/p>\n\n\n\n

Vide\u0107i da ni na koji na\u010din ne mo\u017ee skloniti mu\u010denika na njihovo zloverje, car naredi da ga \u017eestoko biju i, staviv\u0161i ga na ljute muke, osudi ga na smrt: da mu se ma\u010dem odse\u010de glava a telo sa\u017ee\u017ee ognjem. Vojnici onda uze\u0161e mu\u010denika i povedo\u0161e izvan grada na pose\u010denje. Idu\u0107i na smrt, sveti poja\u0161e psalam Davidov: “Mnogo puta vojeva\u0161e sa mnom, ali me ne savlada\u0161e. Na le\u0111ima mojim ora\u0161e gre\u0161nici”<\/em>, i ostalo iz toga psalma (Ps. 128, 2-3). Kada vojnici izvedo\u0161e mu\u010denika van grada ne\u0161to vi\u0161e od jednog potrkali\u0161ta, tada do\u0111o\u0161e na mesto gde Gospodu be\u0161e ugodno da sluga Njegov skon\u010da. Tu oni priveza\u0161e svetog mu\u010denika za maslinu. D\u017eelat pri\u0111e i udari ma\u010dem svetitelja po vratu, ali se ma\u010d savi kao vosak, i telo svetiteljevo ne zadobi ranu, jer svetitelj jo\u0161 ne be\u0161e zavr\u0161io svoju molitvu. Zapanjeni, vojnici povika\u0161e: “Velik je Bog hri\u0161\u0107anski!”<\/em> Pa, pripav\u0161i k nogama svetitelju, reko\u0161e: Molimo te slugo Bo\u017eji, pomoli se za nas, da se otpuste gresi na\u0161i koje u\u010dinismo prema tebi po carevom nare\u0111enju. <\/em>Kada se svetitelj molja\u0161e, \u010du se glas s neba, upu\u0107en njemu, koji potvr\u0111iva\u0161e promenu imena njegova; jer ga Gospod umesto Pantoleonom nazva Pantelejmonom, javno mu daju\u0107i blagodat da samilosno prima sve koji mu pribegavaju u svakojakim nevoljama i mukama; i poziva\u0161e ga Gospod na nebo. Ispunjen rado\u0161\u0107u, svetitelj naredi vojnicima da ga poseku, a oni ne hte\u0161e, jer se bojahu i drhtahu. Tada im svetitelj re\u010de: Ako ne izvr\u0161ite \u0161to vam je nalo\u017eeno, ne\u0107ete dobiti milosti od Hrista moga. <\/em>Onda vojnici pristupi\u0161e i prvo celiva\u0161e svi telo njegovo; zatim naredi\u0161e jednome i on odse\u010de glavu mu\u010deniku, i mesto krvi pote\u010de mleko. A ta maslina tog trenutka se okiti rodom svojim od dna do vrha. Videv\u0161i to, mnogi od prisutnog naroda poverova\u0161e u Hrista. O ovim \u010dudesima koja se tu zbi\u0161e bi izve\u0161ten car; i on naredi da se ta maslina odmah pose\u010de i isecka, pa zajedno sa telom mu\u010denikovim sa\u017ee\u017ee. Me\u0111utim, kada se oganj ugasi, vernici uze\u0161e telo svetiteljevo iz pepela, nepovre\u0111eno ognjem, i \u010desno ga sahrani\u0161e na obli\u017enjem imanju u\u010denjaka Adamantija. Lavrentije, Vasoje i Provijan, mu\u010denikovi doma\u0161nji, koji su izdaleka pratili svetog mu\u010denika i posmatrali sva stradanja njegova, i \u010duli glas upu\u0107en mu s neba, napisa\u0161e njegovo \u017eitije i stradanje i predado\u0161e svetim crkvama u spomen mu\u010denika, na korist \u010ditalaca i slu\u0161alaca, a u slavu Hrista Boga na\u0161eg sa Ocem i Svetim Duhom slavljenog sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. [Sveti Pantelejmon bi pose\u010den 27. jula (po starom odn. 9. avgusta po novom kalendaru) 305. godine. U mesecoslovu Vasilijevom govori se da su se krv i mleko, \u0161to su istekli pri pose\u010denju svetitelja, \u010duvali do desetog veka i davali isceljenje vernima: o tome se govori i u gr\u010dkom stihovanom prologu iz dvanaestog veka. Mo\u0161ti su bile prenete u Carigrad; a odatle ve\u0107i deo prenet u Pariz; u \u010detrnaestom veku po\u010divale su u Vlaherinskoj crkvi u Carigradu. Deo svetiteljevih mo\u0161tiju nalazi se sada u Svetoj Gori u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona.]<\/p>\n\n\n\n

Iz knjige za V razred: Na ikonama se predstavlja u obi\u010dnom odelu. U desnoj ruci dr\u017ei jednu kutiju sa raznim ljekarijama. Na nekim ikonama u desnoj ruci dr\u017ei krst, a u lijevoj buket raznovrsnog cve\u0107a i ljekovitog bilja.<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz: Justin Popovi\u0107,\u00a0\u017ditija svetih za oktobar,\u00a0Beograd 1996.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

9. Avgust po novom kalendaru (27. Juli po starom kalendaru) Rodom iz Nikomidije\u00a0od majke hri\u0161\u0107anke i oca neznabo\u0161ca. Majka mu…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":96,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-95","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-praznici"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=95"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":97,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95\/revisions\/97"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/96"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=95"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=95"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=95"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}