{"id":9,"date":"2023-06-22T11:27:27","date_gmt":"2023-06-22T11:27:27","guid":{"rendered":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=9"},"modified":"2023-06-23T12:18:16","modified_gmt":"2023-06-23T12:18:16","slug":"sveti-mucenik-knez-lazar-i-svi-sveti-mucenici-srpski-vidovdan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=9","title":{"rendered":"Sveti mu\u010denik Knez Lazar i svi Sveti mu\u010denici srpski – Vidovdan"},"content":{"rendered":"\n

28. Juni po novom kalendaru (15. Juni po starom kalendaru)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sveti mu\u010denik Lazar, knez srpski, bio je jedan od velika\u0161a srpskih koji su vladali carstvom srpskim posle cara Du\u0161ana. Po smrti cara Uro\u0161a, Lazar bi krunisan od patrijarha Jefrema za cara srpskog. Borio se protiv sile turske u nekoliko mahova. Najzad sukobi se na Kosovu polju 1389. godine 15. 6. (po starom, odnosno 28. 6. po novom kalendaru) sa turskim carem Muratom, gde bude pose\u010den. Njegove svete mo\u0161ti se nalaze u manastiru Ravanici, gde i danas netljeno po\u010divaju i pru\u017eaju utehe i iscelenje svima onima koji mu se molitvom obra\u0107aju. Obnovio je manastire Hilandar i Gornjak; podigao Ravanicu i Lazaricu; bio ktitorom manastira ruskog Pantelejmona kao i mnogih drugih crkava i manastira.<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz: Ohridski prolog, Sveti vladika Nikolaj Velimirovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Tropar glas 3.:<\/strong> Zavoleo si lepotu slave Bo\u017eije, me\u0111u zemnima si Mu ugodio i dobijeni talenat dobrim delima si udvostru\u010dio. Njemu si se odu\u017eio podvigom do krvi i platu za stradanja tvoja kao mu\u010denik si primio od Hrista Boga: Njega moli da spase, nas koji te pesmama slavimo, sveti Lazare.<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

\u017dITIJE SVETOG VELIKOMU\u010cENIKA LAZARA, CARA SRPSKOG<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Lazar se rodio oko 1329. godine u gradu Prilepcu kod Novog Brda. Jo\u0161 iz detinjstva on be\u0161e blage naravi, o\u0161trouman i dobrodu\u0161an. Vaspitan bi on od roditelja u hri\u0161\u0107anskoj veri i pobo\u017enosti. Zbog velikih darova privu\u010de na sebe pa\u017enju cara Du\u0161ana i ste\u010de njegovu blagonaklonost, zbog \u010dega bi uzet na carski dvor u Skoplju, i ubrzo zatim uveden u dr\u017eavne poslove. Na dvoru cara srpskog Stefana Du\u0161ana mladi Lazar postade ubrzo veoma slavan i od svih voljen i uva\u017eavan zbog svoje \u010destitosti, vite\u0161tva i iskrene pobo\u017enosti. Uskoro postade i zet carski, jer mu car Du\u0161an dade za suprugu svoju plemenitu ro\u0111aku Milicu, \u0107erku velikog kneza Vratka, od loze Nemanji\u0107a. [Vojvoda topli\u010dki i polimski Vratko, ina\u010de poznat kao stari Jug-Bogdan, be\u0161e poreklom od Vukana, najstarijeg Nemanjinog sina.] Lazar postade i vojvoda u Du\u0161anovoj vojsci, jer be\u0161e veoma vi\u010dan u vojnoj ve\u0161tini i vojevanju, kao nekada slavni kralj srpski sv. Jovan Vladimir (praznuje se 22. maja).<\/p>\n\n\n\n

U to vreme be\u0161e zapretila svim hri\u0161\u0107anima i vladarima na Balkanu velika opasnost od najezde inovernih hordi Turaka, koji sve \u010de\u0161\u0107e upadahu u Evropu iz Male Azije. Du\u0161an krete na njih sa svojom vojskom, ali se na putu iznenada razbole i naprasno umre, 20. decembra 1355. godine. Tada nejaki car Uro\u0161 primi u nasle\u0111e o\u010devo carstvo (1355-1371.g.), ali se neki od srpskih velika\u0161a ne htedo\u0161e njemu pokoriti nego stado\u0161e me\u0111u sobom deliti i cepati veliku Du\u0161anovu carevinu. Zbog obesti pojedinih srpskih velika\u0161a, car Uro\u0161 (tada veoma mlad), ina\u010de po prirodi suvi\u0161e milostiv i krotak, ne be\u0161e u stanju da pod svojim \u017eezlom \u010dvrsto dr\u017ei jedinstvo ostalih srpskih oblasti. Jedini koji uz njega be\u0161e i u tome mu pomaga\u0161e be\u0161e \u010destiti i sposobni Lazar, koji ostade na carskom dvoru i be\u0161e najverniji i najodaniji \u010dovek cara Uro\u0161a, zbog \u010dega od njega i dobi titulu kneza. Lazar be\u0161e miroljubac i stalno razmi\u0161lja\u0161e kako da ujedini razbijeno carstvo.<\/p>\n\n\n\n

Posle smrti cara Uro\u0161a on uskoro premesti svoje sedi\u0161te u Moravsku oblast, u grad Kru\u0161evac na reci Rasini, koga pritom sam izgradi i utvrdi. \u010cestitome knezu velike nevolje pri\u010dinjava\u0161e nepokorni i podmukli velika\u0161 Nikola Altomanovi\u0107. On napada\u0161e na Lazareve oblasti i \u0161tetu im pri\u010dinjava\u0161e, pa za\u017eele, \u0161ta vi\u0161e, da na prevaru uhvati i samoga Lazara, ubije ga i njegove zemlje nepravedno pot\u010dini sebi. U tom cilju on pozva Lazara kao na razgovor i to bez oru\u017eja, a kada mu sveti knez na veru Bo\u017eju do\u0111e na razgovor onda ga jedan od Nikolinih slugu potajno udari skrivenim oru\u017ejem u grudi, i Lazar pade kao mrtav. Me\u0111utim, promislom Bo\u017ejim i silom Krsta Hristova, kojega Lazar svagda no\u0161a\u0161e na grudima, on bi spa\u0161en od sigurne smrti. Jer zlatni Krst, koji sveti knez ima\u0161e svagda o vratu, spre\u010di \u017eelezno oru\u017eje da mu ne zada smrtonosnu ranu. Posle ovoga doga\u0111aja, blagoverni knez sklopi bratski savez sa srpskim bosanskim kraljem Tvrtkom I (1353-1391. g.) i pobedi Altomanovi\u0107a. Uskoro on pod svoju vlast uklju\u010di i oblasti Hercegovine i Banata, te tako postade “u Hristu Bogu blagoverni i samodr\u017eavni gospodar Srbljem i Primorju – Stefan veliki knez Lazar”, a od sveg srpskog naroda prozvan slavni car Lazar. \u010cestiti Lazar, iako na carsku vlast ima\u0111a\u0161e zakonito pravo, preko svoje supruge Milice koja be\u0161e od vladarske loze Nemanji\u0107a, ipak nije se hteo nametati, kao \u0161to to be\u0161e u\u010dinio drski kralj Vuka\u0161in, nego sve srpske knezove bratski po\u0161tova\u0161e i bratski ih umoljava\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Ljubav svetog kneza Lazara prema bo\u017eanskoj Crkvi Hristovoj ogledala se i u ljubavi i usr\u0111u koje ima\u0111a\u0161e prema svetim hramovima i manastirima. On postade ktitor i dobrotvor mnogih crkava i manastira, i to ne samo u svojoj dr\u017eavi nego i daleko van njenih granica. Kao prvo slavno delo koje u\u010dini, posle izmirenja Crkava, be\u0161e podizanje divne crkve Svetog Stefana u slavnom gradu Kru\u0161evcu, poznate i do danas pod imenom Lazarica. Brat Lazarevog zeta Vuka Brankovi\u0107a, monah kir Gerasim, bio je staratelj mona\u0161ke bolnice u svetoj lavri Hilandarskoj koju je Lazar pomagao. Pored redovne godi\u0161nje nov\u010dane pomo\u0107i Lazar je, po ugledu na velike zadu\u017ebine Nemanji\u0107a, posla neimare i sve ostalo \u0161to treba\u0161e, te u Hilandaru, uz glavnu hilandarsku crkvu hralja Milutina, sagradi divni i prostrani pronaos (pripratu), te se na taj na\u010din i on uvrsti u red velikih i svetih zadu\u017ebinara Nemanji\u0107a. Pomagao je i ruski manastir Sv. Pantalejmona u Svetoj Gori. \u010cestiti knez brinja\u0161e i o srpskim monasima u Svetoj Zemlji. Sveti knez je slao priloge \u010dak i manastiru na Sinaju, i manastirima u Vla\u0161koj.<\/p>\n\n\n\n

No najve\u0107a zadu\u017ebina svetog kneza Lazara bi njegov manastir Ravanica, koji bi osnovan 1381. godine i posve\u0107en Vaznesenju Gospodnjem (Spasovdanu). Gradnju ove divne zadu\u017ebine poveri sveti knez glavnom neimaru Radu Borovi\u0107u, koji sazida veli\u010danstvenu crkvu u najlep\u0161em srpsko-vizantijskom stilu. O\u010devidac svega toga, srpski patrijarh Danilo III, u svom “Slovu o knezu Lazaru<\/em>“, ovako opisuje kne\u017eevo ukra\u0161avanje manastira Ravanice: “Bo\u017eansku je crkvu prekrasnim mramorjem ukrasio, zlatom i srebrom je bo\u017eanstvene ikone izobrazio. I ne samo ikone, nego je i zidove zlatom prosvetlio. Manastir je ogradio visokim pirgovima (kulama) i \u010dvrstim zidovima, i utvrdio svakom ogradom, kakve do tada nigde nije bilo”. U to vreme u Ravanici se podvizavao i sveti Romilo Ravani\u010dki, koji se tu i upokoji i bi pogreben s ju\u017ene strane priprate ravani\u010dkog hrama. Posle mu\u010deni\u010dke kon\u010dine svetoga kneza i njegove \u0107e svete mo\u0161ti biti prenete u svetu obitelj Ravani\u010dku, kao \u0161to \u0107e se dalje videti. Pored pomaganja crkvi on je otvarao i narodne \u0161kole, radi prosve\u0107ivanja svoga naroda.<\/p>\n\n\n\n

Car Lazar se u nekoliko mahova borio protiv ove turske najezde. Turci su stalno napredovali, i ognjem i ma\u010dem, nepravdom i nasiljem kr\u010dili su sebi put sve dalje i dalje na zapad. Oni se nisu zadovoljavali \u010dak ni pla\u0107anjem danka i poreza od strane hri\u0161\u0107ana, nego su te\u017eili da sve hri\u0161\u0107anske narode sebi potpuno pokore i porobe. Tako su za nekoliko godina osvojili velike i tvrde gradove Ser, Sofiju i Solun, a 1386. godine osvoji\u0161e i srpski grad Ni\u0161. Na \u010delu velike turske vojske be\u0161e sultan Murat I (1362-1389. g.); njegov prvi sukob sa vojskom Lazarevom bi kod mesta Plo\u010dnika na Toplici 1387. godine (sada selo Plo\u010dnik kod Prokuplja), gde Murat ute\u010de ispred knez Lazara. Slede\u0107e godine Muratova vojska prodre i u Bosnu, ali je tamo susrete hrabri vojvoda kralja Tvrtka, Vlatko Vukovi\u0107, i juna\u010dki pobedi kod grada Bile\u0107a. Sve ovo me\u0111utim ne zaustavi Turke, nego samo podstaknu Murata (Amurata) da se jo\u0161 vi\u0161e i brojnije pripremi za odsudnu bitku sa knez Lazarom i njegovom hrabrom vojskom. I sultan se stade silno oru\u017eati i veliku vojsku prikupljati. Ali kao predznaci skore nesre\u0107e srpske behu se opet pojavili unutra\u0161nji razdori, sva\u0111e i izdajstva, i vlastoljublje stare\u0161ina srpskih. Ne be\u0161e jednodu\u0161nosti i odanosti knezu, te zato on mora\u0161e sa molbama i preklinjanjima da poziva Srbe u boj na Kosovo. Knez je, naime, odr\u017eao dr\u017eavni sabor u Kru\u0161evcu, sa svojim vojvodama i velmo\u017eama, i odatle je uputio op\u0161tu poruku svekolikom Srpstvu: “Ko ne do\u0161’o na boj na Kosovo, od ruke mu ni\u0161ta ne rodilo, rujno vino ni p\u0161enica bjela”… No i pored kne\u017eevog poziva mnogi se velika\u0161i ne odazva\u0161e, a zapadni hri\u0161\u0107ani svoju pomo\u0107 ne uputi\u0161e. Lazar je na dvoru odr\u017eao svoju kne\u017eevsku ve\u010deru, na kojoj je miroljubivo pozvao sve prisutne vojvode i velika\u0161e na mir i slogu protiv nekrsta. Zatim se srpska vojska po\u010de okupljati oko grada Kru\u0161evca i, na \u010delu sa \u010destitim knezom i visokim vojvodama, kretala se na jug u pravcu Kosova. Svoju vojsku je pripremio i Lazarev zet Vuk Brankovi\u0107, gospodar Kosova i Pri\u0161tine, jer Muratova vojska upravo be\u0161e krenula severno od Skoplja najpre na njegove krajeve na Kosovu Polju. Knezu u pomo\u0107 krete i vojvoda bosanskog kralja Tvrtka Vlatko Vukovi\u0107, a sa njim i ban Ivani\u0161 Horvat iz Hrvatske.<\/p>\n\n\n\n

Dan pre bitke knez je vojsku svoju okupio oko bele Samodre\u017ee crkve, gde bi otslu\u017eena slu\u017eba Bo\u017eja i sva vojska redom pri\u010de\u0161\u0107ena. Jer je sveti velikomu\u010denik Hristov predose\u0107ao da njemu i njima predstoji ispiti \u010da\u0161u stradanja Hristovih, “za krst \u010dasni i slobodu zlatnu”. Za to vreme vojska sultana Murata, sa sinovima mu Jakobom i Bajazitom i vojskovo\u0111ama Evrenosom, Sarid\u017eem i Balabanom, i mnogim trupama turskih emira iz Male Azije i Persije, be\u0161e se ve\u0107 slegla na Kosovo Polje, izme\u0111u grada Pri\u0161tine i reka Laba i Sitnice. Na dan boja na Vidovdan, u utorak 15. (odn.28.) juna 1389. godine, na Svetog proroka Bo\u017ejeg Amosa, sve\u010darsku slavu kneza Lazara, \u010destiti knez Lazar jo\u0161 jednom se pomoli Bogu i izgovori ohrabruju\u0107u besedu svojoj vojsci pre samog boja, \u0161to sve lepo opisa potonji patrijarh srpski Danilo III.<\/p>\n\n\n\n

Kada zatim otpo\u010de krvavi boj izme\u0111u krsta i nekrsta, izme\u0111u hri\u0161\u0107ana i muhamedanaca, tada jedan od Lazarevih vojvoda, po imenu Milo\u0161 Obili\u0107, uspe da se probije do samog \u0161atora sultana Murata i da ovoga raspori no\u017eem i ubije. Ovo u\u010dini vojvoda Milo\u0161 i zbog toga \u0161to su ga mnogi zavidljivci opadali kod kneza da \u0107e on biti srpski izdajnik. Muratovo ubistvo sprva unese veliku pometnju u tursku vojsku, i tada je Lazareva vojska naglo napredovala. Sam knez se juna\u010dki borio i, kako za njega ka\u017ee Trono\u0161ki letopisac, “ima\u0111a\u0161e na sebi \u0161esnaest rana kada je useo na tre\u0107eg konja, po\u0161to dva pod njim ve\u0107 behu ubijena”. No promisao Bo\u017eji be\u0161e knezu i Srbima nazna\u010dio drugi ishod iz ove borbe. Jer posle prvog srpskog naleta i pogibije sultana Murata, njegov sin Bajazit prikri smrt turskoga cara i silnim naletom i lukavim zamkama uhvati i pogubi \u010destitoga kneza i mnoge njegove vojvode.<\/p>\n\n\n\n

Po sveop\u0161tem narodnom i drevnom predanju, Svetom knezu Lazaru se pred ovu bitku javio An\u0111eo Gospodnji i pitao ga kojem se \u017eeli privoleti carstvu, da li carstvu zemaljskom ili Carstvu Nebeskom? Pomoliv\u0161i se najpre u sebi nebo\u010de\u017enjivi knez je odgovorio An\u0111elu Bo\u017ejem: Ako \u0107u se privoleti carstvu zemaljskome, ono je za malena, trenutno i prolazno; a Nebesko Carstvo je uvek i do veka. I tako se bogoljubivi vladar srpski svecelo opredelio za Carstvo Hrista Cara na nebesima i sa svim svojim hristoimenitim narodom smireno pokorio svesavr\u0161enoj volji Bo\u017ejoj, koja je vrhovni zakon neba i zemlje. Sveto telo njegovo Gospod ne predade raspadljivosti, nego ga proslavi netrule\u017eno\u0161\u0107u i mnogim darovima \u010dudotvorstva.<\/p>\n\n\n\n

Naime, kada Bajazit vide sa kakvim dostojanstvom primi smrt ovaj hri\u0161\u0107anski knez, on posle bitke dopusti monasima koji iskahu telo Lazarevo te ga oni uze\u0161e i \u010destno pogrebo\u0161e u crkvi Svetog Vaznesenja u Pri\u0161tini. Posle pak godinu dana Lazarevi sinovi Stefan i Vuk, po savetu svjatjej\u0161eg patrijarha i zajedno sa klirom i narodom, otkri\u0161e mo\u0161ti svetog Velikomu\u010denika i na\u0111o\u0161e telo njegovo netljeno i \u010ditavo, koje ispu\u0161ta\u0161e mnogi i blagouhani miris (kao \u0161to to svedo\u010di Pe\u0107ski letopis iz toga doba). Jer Gospod dade netljenost svetom telu njegovom kao nesumnjivi dokaz mu\u010deni\u0161tva njegovog za Hrista i bogougodnog \u017eivota i svetosti njegove. Uzev\u0161i sveto telo, svi skupa kreto\u0161e u litiji ka zadu\u017ebini njegovoj manastiru Ravanici. Usput svrati\u0161e u manastir Novu Pavlicu, zadu\u017ebinu Lazarevih sestri\u0107a bra\u0107e Musi\u0107a, koji tako\u0111e izgibo\u0161e na Kosovu. Sveto telo Svetog novomu\u010denika i velikomu\u010denika Lazara bi sve\u010dano preneto u njegovu zadu\u017ebinu Ravanicu kod \u0106uprije (1391. godine) i polo\u017eeno u crkvi Sv. Vaznesenja Spasovog. Tu ono po\u010diva\u0161e i \u010dudotvorstva \u010dinja\u0161e sve do godine 1690. kada, pri op\u0161toj seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem III \u010carnojevi\u0107em, i ravani\u010dki monasi napusti\u0161e svoj manastir ispred turske osvete, i sa telom svetog Kneza pre\u0111o\u0161e najpre u Sent-Andreju povi\u0161e Budima, a zatim (1697. g.) odatle u Fru\u0161ku Goru u Sremu, gde obnovi\u0161e manastir Vrdnik i nazva\u0161e ga novom Ravanicom. U ovoj novoj Ravanici telo svetog velikomu\u010denika cara Lazara po\u010divalo je sve do II Svetskog rata, kada ga je (14. aprila 1942. g.) ispred usta\u0161kog pusto\u0161enja fru\u0161kogorskih manastira preneo u Sabornu crkvu u Beograd prota Radoslav Gruji\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Blagoverna pak supruga Lazareva Milica s mukom upravlja\u0161e te\u0161ko pora\u017eenom srpskom zemljom, jer njen sin Stefan be\u0161e dete od tek napunjenih dvanaest godina. U stvarima ovoga sveta, “u kojima je se te\u0161ko sna\u0107i”, i u razbijenom i porobljenom carstvu, ona je mu\u0161ki hrabro i mudro rukovodila narodnim i dr\u017eavnim poslovima. Njoj u Kru\u0161evac sti\u017ee Bajazitovo poslanstvo sa ponudom za mir, ali pod jednim uslovom – da kneginja po\u0161alje Bajazitu svoju k\u0107er najmla\u0111u Oliveru. Da Srbiju za\u0161titi od daljeg stradanja kneginja na to morade pristati, mada se tome protivio i srpski patrijarh Spiridon. No ona smatra\u0161e da k\u0107i njena mo\u017ee poslu\u017eiti kao neka nova Jestira na dobro svoga naroda, samo pod uslovom da veru svoju hri\u0161\u0107ansku nikada ne promeni, u \u010demu ju je Olivera i poslu\u0161ala. Sa svojom ro\u0111akom i sadrugom u bolu i mona\u0161kom podvigu, monahinjom Efimijom, Milica je mudro vodila svoj narod, dok nije 1393. godine predala vlast svome sinu Stefanu, a sama se povukla u svoj novopodignuti manastir Ljubostinju i zamona\u0161ila se sa imenom Evgenija. A blagoverni i hristoljubivi despot Stefan mudro upravlja\u0161e zemljom oca svoga Lazara, u svemu se ugledaju\u0107i na njega. Koliko on uva\u017eava\u0161e svoga svetog oca i njemu svako svoje dobro pripisiva\u0161e, vidi se najbolje iz ovih njegovih re\u010di, napisanih u povelji manastiru Hilandaru 1405. godine:<\/p>\n\n\n\n

Vladaju\u0107i tako zemljom svoga oca Stefan do\u0111e jednom (godine 1403. ili 4.) na slavno i tu\u017eno polje Kosovo. I u spomen na svoga oca i pogibiju Srba Mu\u010denika on izradi i postavi tu veliki kameni stub od mramora, na kome bi\u0161e napisane slede\u0107e dirljive i pou\u010dne re\u010di: “\u010cove\u010de koji stupi\u0161 na srpsku zemlju, bio prido\u0161lica ili si ovda\u0161nji, ma ko da si i ma \u0161ta da si, kada do\u0111e\u0161 na polje ovo, koje se zove Kosovo, i vidi\u0161 da je svo puno kostiju mrtvih, a sa njima i kamenu prirodu, mene (tj. kamen) u obliku i sa znakom Krsta kad vidi\u0161 pored njih kako uspravno stojim, da ne pro\u0111e\u0161, da ne previdi\u0161, kao ne\u0161to uzaludno i ni\u0161tavno, no te molim, pri\u0111i i pribli\u017ei se meni, o ljubljeni, i razmotri re\u010di koje ti prenosim, i iz toga \u0107e\u0161 razumeti zbog koga uzroka i kako i za\u0161to stojim ja ovde; jer istinu ti govorim, ne manje od \u017eivoga u kome je du\u0161a, da ho\u0107u da vas u su\u0161tini izvestim o svemu onome \u0161to se zbilo.<\/p>\n\n\n\n

Ovde je negda bio veliki samodr\u017eac, \u010dudo zemaljsko i car srpski, koji se zvao Lazar, knez veliki, pobo\u017enosti nepokolebljivi stub, pu\u010dina bogopoznanja i mudrosti dubina, plameni um, tu\u0111inima za\u0161titnik, hranitelj gladnih i siroma\u0161nih za\u0161tita, nevoljnim milosr\u0111e i ute\u0161itelj. Sve ljube\u0107i koliko Hristos ho\u0107e, do\u0161ao je ovamo po svojoj volji sam on, i sa svim svojim bezbrojnim mno\u0161tvom, koliko je pod rukom njegovom. Bili su to mu\u017eevi dobri, mu\u017eevi hrabri, ljudi zaista u re\u010di i delu, koji su se blistali kao zvezde svetle, kao zemlja oki\u0107ena cvetovima, u odelu zlatom i kamenjem dragim ukra\u0161eni. Bilo je mnogo konja izabranih i sa zlatnim sedlima, svi divni i krasni jaha\u010di njihovi. Kao neki dobri pastir i za\u0161titnik veoma plemenitih i slavnih, on mudro privodi jaganjce razumne da u Hristu dobro skon\u010daju i venac stradanja dobiju, i u\u010desnici vi\u0161nje slave budu. I tako slo\u017eno mnogo i bezbrojno mno\u0161tvo zajedno sa dobrim i velikim gospodinom, s hrabrom du\u0161om i verom najtvr\u0111om, kao na lo\u017enicu krasnu i na mnogomirisno jelo, na neprijatelja se ustremi\u0161e, i su\u0161tu zmiju zgazi\u0161e, i umrtvi\u0161e zvera divljega, i velikoga protivnika, i nesitoga ada pro\u017edrljivca, to jest Amurata i sina njegova, aspidin i gujin porod, \u0161tene lavovo i vasiliskovo, a s njima i ne malo drugih. O \u010dudesa Bo\u017ejih sudbo! uhva\u0107en bi plemeniti stradalac rukama bezakonim agarjanskim, i kraj stradanju dobro primi, i mu\u010denik Hristov postade veliki knez Lazar. Ne pose\u010de ga niko drugi, o ljubimi, do sama ruka ubice toga, sina Amuratova (Bajazita).<\/p>\n\n\n\n

I sve ovo \u0161to je re\u010deno svr\u0161i se godine 6897. (tj. 1389.), indikta 12, meseca juna 15. dan, u dan utorak, a \u010das je bio ili \u0161esti ili sedmi, ne znam – Bog zna”.<\/p>\n\n\n\n

Ovakve i sli\u010dne pohvale \u010destitome knezu, Svetom Velikomu\u010deniku Lazaru, napisa ne samo sin njegov despot Stefan, nego i mnogi drugi tada\u0161nji i kasniji Srbi, klirici i svetovnjaci. Jer sav narod smatra\u0161e cara Lazara za svetitelja i velikomu\u010denika Hristovog. Divnu pohvalu napisa svetom knezu i zahvalna monahinja Efimija, izvezav\u0161i istu zlatnim i srebrenim koncima na svilenom pokriva\u010du Velikomu\u010denikovog kivota. Ta Pohvala glasi ovako:<\/p>\n\n\n\n

Pravoslavni narod srpski, celokupni podvig i delo Svetog cara i Mu\u010denika Lazara i ostalih Kosovskih Mu\u010denika, izrazio je u ovim kratkim i nadahnutim re\u010dima: “Sve je sveto i \u010destito bilo, i milome Bogu pristupa\u010dno”, Kojemu slava u sve vekove. Amin.<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz: Justin Popovi\u0107, \u017ditija svetih za juni, Beograd 1996.<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

28. Juni po novom kalendaru (15. Juni po starom kalendaru) Sveti mu\u010denik Lazar, knez srpski, bio je jedan od velika\u0161a…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":10,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[4,3,2],"class_list":["post-9","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-praznici","tag-bitka-na-kosovu-polju","tag-sveti-knez-lazar","tag-vidovdan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=9"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":55,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/9\/revisions\/55"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/10"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=9"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=9"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=9"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}