{"id":109,"date":"2023-08-28T12:23:01","date_gmt":"2023-08-28T12:23:01","guid":{"rendered":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=109"},"modified":"2023-08-28T12:23:49","modified_gmt":"2023-08-28T12:23:49","slug":"uspenije-presvete-bogorodice-velika-gospojina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/spc-virovitica.com\/?p=109","title":{"rendered":"Uspenije Presvete Bogorodice \u2013 Velika Gospojina"},"content":{"rendered":"\n

28.\u00a0avgust\u00a0po novom kalendaru (15. avgust po starom kalendaru)<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tropar glas\u00a01.\u00a0<\/em>Ra\u0111anjem si sa\u010duvala djevstvo, a smr\u0107u nisi ostavila svet, Presveta Bogorodice. Pre\u0161la si u \u017eivot, Mati Pravog \u017divota, i Svojim molitvama izbavlja\u0161 od smrti du\u0161e na\u0161e.<\/p>\n\n\n\n

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapove\u0161\u0107u: po\u0161tuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba po\u0161tovati roditeljku svoju. Vise\u0107i na krstu u mukama On se seti Matere Svoje i pokazuju\u0107i na apostola Jovana re\u010de joj: \u017eeno, eto ti sina! Potom re\u010de Jovanu: eto ti matere! I tako zbrinuv\u0161i Svoju Majku On izdahnu. Jovan ima\u0161e dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani i Bogorodica i osta da \u017eivi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, kroto\u0161\u0107u i trpeljivo\u0161\u0107u ona mnogo pomaga\u0161e apostolima Sina svoga. U glavnome sve vreme do smrti provela je ona u Jerusalimu obilaze\u0107i \u010desto ona mesta, koja su je podse\u0107ala na velike doga\u0111aje i na velika dela Sina svoga. Naro\u010dito je \u010desto pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Od njenih du\u017eih putovanja pominje se njena poseta sv. Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta sv. Lazaru \u010detvorodnevnom, episkopu Kiparskom, poseta Sv. Gori koju je ona blagoslovila, i bavljenje u Efesu sa sv. Jovanom za vreme velikog gonjenja hri\u0161\u0107ana u Jerusalimu. U svojoj starosti ona se \u010desto molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je \u0161to pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javi joj se arhangel Gavril, i objavi joj, da \u0107e kroz tri dana biti upokojena. I dade joj angel Bo\u017eji jednu granu palmovu, koja \u0107e se nositi pri njenom sprovodu. S velikom rado\u0161\u0107u ona se vrati doma po\u017eelev\u0161i u srcu, da jo\u0161 jedanput u ovom \u017eivotu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu \u017eelju, i svi apostoli, no\u0161eni angelima i oblacima, najedanput se sabra\u0161e u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom rado\u0161\u0107u vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i ute\u0161i; po tom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne. Apostoli uze\u0161e kov\u010deg s telom njenim, od koga izlaza\u0161e aromatni miris, i u pratnji mno\u0161tva hri\u0161\u0107ana prene\u0161e u vrt Getsimanski u grobnicu sv. Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanja\u0161e ih oblak po promislu Bo\u017ejem. Neki sve\u0161tenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kov\u010deg u nameri da ga preturi, ali u tom \u010dasu angel Bo\u017eji odse\u010de mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima zapomo\u0107, i bi isceljen po\u0161to izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista. Apostol Toma be\u0161e izostao, opet po Bo\u017ejem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Svetoj Bogorodici. Tre\u0107eg dana sti\u017ee i on, i po\u017eeli da celiva telo Svete Pre\u010diste. No kada apostoli otvori\u0161e grob, na\u0111o\u0161e samo pla\u0161tanicu, a tela ne be\u0161e u grobu. Toga ve\u010dera ona se javi apostolima, \u2013 mno\u0161tvom angela okru\u017eena, i re\u010de im: \u201eradujte se, ja \u0107u biti s vama navek.\u201c Ne zna se ta\u010dno, koliko stara be\u0161e Bogorodica u vreme uspenija svoga, ali preovla\u0111uje mi\u0161ljenje, da je bila pre\u0161la 60 godina svoga zemnog veka.<\/p>\n\n\n\n

RASU\u0110IVANJE<\/strong><\/p>\n\n\n\n


Mnogo premnogo mo\u017ee se svaki verni pou\u010diti iz \u017eivota Deve Bogorodice. No da napomenemo ovde samo dve stvari. Ona je imala obi\u010daj da \u010desto hodi na Golgotu, na goru Jeleonsku, u vrt Getsimanski, u Vitlejem i na druga mesta znamenita zbog Sina njenog. Na svima tim mestima, a naro\u010dito na Golgoti, ona se kolenopreklono Bogu molila. Time je ona dala prvi primer i podstrek vernima, da pose\u0107uju sveta mesta iz ljubavi prema Onome koji ih prisustvom Svojim, stradanjem i slavom Svojom u\u010dini svetim i znamenitim. Drugo, mi saznajemo, kako se ona u molitvi svojoj za \u0161to skoriji ishod iz ovog \u017eivota molila, da du\u0161a njena, pri odlu\u010denju od tela, ne vidi knjaza tame i njegova stra\u0161ili\u0161ta, i da skrivena od oblasti tamne ne sretne se sa satanskom silom. Vidi\u0161, kako je stra\u0161no du\u0161i pro\u0107i kroz mitarstva! Kad je se tako molila Ona, koja je rodila Razoritelja Ada, i koja i sama ima ustra\u0161avaju\u0107u silu nad demonima, \u0161ta je onda ostalo za nas? Iz prevelike smirenosti ona se sva polagala na Boga i nije htela pouzdavati se na dela svoja. Jo\u0161 manje smeli bi mi uzdati se u dela svoja, i jo\u0161 vi\u0161e trebali bi mi da se polo\u017eimo u ruke Bo\u017eje vapiju\u0107i za milost Njegovu, naro\u010dito za milost pri ishodu du\u0161e iz tela. \u00a0<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz:\u00a0Ohridski prolog, Sveti vladika Nikolaj Velimirovi\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

\n
\"\"<\/figure>\n<\/figure>\n\n\n\n

USPENIJE<\/a> PRESVETE BOGORODICE<\/strong>
 
Po izvr\u0161enju spasenja roda ljudskog Gospodom Hristom i vaznesenju Njegovom pa nebo, pre\u010dista i preblagoslovena Djeva Marija, Mati Bo\u017eija, posrednica na\u0161ega spasenja, po\u017eive dosta dugo me\u0111u prvim hri\u0161\u0107anima. I radova\u0161e se Ona velikom duhovnom rado\u0161\u0107u rasprostranjenju Crkve Hristove po svoj vaseljeni i \u0161irenju slave Sina i Boga svog. I jo\u0161 za vreme \u017eivota svog na zemlji ona o\u010dima svojim vide ostvarenje re\u010di svojih da \u0107e je svi nara\u0161taji nazivati bla\u017eenom (Lk. 1, 48), jer hri\u0161\u0107ani, slave\u0107i svuda Hrista Boga, proslavljahu i Njegovu Pre\u010distu Mater koja tada jo\u0161 \u017eivlja\u0161e na zemlji. A kada se napuni\u0161e dani \u017eivota njena,<\/a>[2]<\/a> Ona se pribli\u017ei sve\u010danom i svebla\u017eenom uspeniju svom, i veoma \u017eelja\u0161e izi\u0107i iz tela i oti\u0107i k Bogu, jer be\u0161e svagda obuzeta bo\u017eanstvenom i neprestanom \u017eeljom da vidi preslatko i mnogo\u017eeljeno lice Sina svog, sede\u0107eg s desne strane Oca na nebu. I svagda gore\u0107i prema Njemu ve\u0107om ljubavlju nego Serafimi, Ona lija\u0161e potoke suza iz presvetih o\u010diju svojih, toplo se mole\u0107i Gospodu da je iz ove doline pla\u010da uzme k Sebi u nebeske bla\u017eene obitelji. \u017dive\u0107i u domu svetog Jovana Bogoslova<\/a>[3]<\/a>, koji se nalazio na Sionu<\/a>[4]<\/a>, Ona je \u010desto odlazila na Maslinsku Goru, odakle se Sin Njen Gospod Hristos uzneo na nebo, i tamo uznosila svoje usrdne molitve. No jednom kada se Ona toplo molja\u0161e Gospodu Hristu da je razre\u0161i od tela i uzme k Sebi na nebo, pred nju stade sveti Arhangel Gavril<\/a>[5]<\/a>, koji joj od detinjstva be\u0161e slu\u017eitelj, i u Svetinji nad svetinjama njen hranitelj i blagovesnik ovaplo\u0107enja Bo\u017ejeg, i u sve dane \u017eivota njenog neodstupni \u010duvar. Presveta lica on joj donese od Gospoda radosne re\u010di, da \u0107e se ona uskoro posle tri dana, prestaviti. Saop\u0161tavaju\u0107i Pre\u010distoj Djevi smrtni \u010das, Arhangeo joj govora\u0161e da se ona ne uznemiruje nego da sa rado\u0161\u0107u primi njegove re\u010di, po\u0161to \u0107e pre\u0107i u besmrtni \u017eivot da ve\u010dito \u017eivi sa Besmrtnim Carem slave. \u201eSin tvoj i Bog na\u0161, govora\u0161e Arhangeo, \u010deka sa arhangelima i angelima, sa heruvimima i serafimima, i sa svima nebeskim dusima i du\u0161ama pravednih, da primi Tebe, Mater Svoju, u nebesko carstvo, da bi Ti \u017eivela i carovala s Njim u beskona\u010dne vekove\u201c.<\/p>\n\n\n\n


U znak pak Bogorodi\u010dna trijumfa nad smr\u0107u, tojest da nad Njome ne\u0107e imati vlasti telesna smrt, kao \u0161to je nije imala ni du\u0161evna, i da \u0107e Ona, na kratko vreme zaspav\u0161i smr\u0107u kao snom, brzo prenuti se iz nje kao iza sna, i oterav\u0161i od sebe smrt kao dreme\u017e od o\u010diju, ugleda\u0107e pri svetlosti lica Gospodnjeg besmrtni \u017eivot i slavu, kuda \u0107e pre\u0107i likuju\u0107i u duhovnoj radosti, \u2013 u znak dakle toga Arhangeo blagovesnik dade Svetoj Djevi rajsku granu. Ova grana beja\u0161e od palmovog drveta i sija\u0161e svetlo\u0161\u0107u nebeske blagodati, i imala se nositi pred odrom Bogomatere, kada sve\u010desno i sve\u010disto telo njeno bude no\u0161eno radi pogrebenja. Preblagoslovena Bogomati se ispuni neiskazane radosti i ushi\u0107enja, jer \u0161ta je moglo za Nju biti radosnije i sla\u0111e nego \u017eiveti na nebu sa Sinom svojim i Bogom i ve\u010dno se nasla\u0111ivati gledanjem svemilog lica Njegovog? I pav\u0161i na kolena, Ona uznese svesrdnu blagodarnost Tvorcu svome, govore\u0107i: Ja ne bejah dostojna, Gospode, da primim Tebe u utrobu svoju, da se Ti sam nisi smilovao na slu\u0161kinju Svoju; ja sa\u010duvah poverenu mi riznicu. Stoga Ti se molim, Care slave, sa\u010duvaj me od oblasti gejne: jer kada nebo i an\u0111eli drh\u0107u pred Tobom, utoliko vi\u0161e sazdani od zemlje \u010dovek koji nema nikakvih blaga sem darovanih Tvojom dobrotom; Ti si Bog i Gospod, svagda blagosloven vavek.<\/p>\n\n\n\n


Pri odlasku svom iz ovog \u017eivota Pre\u010dista Vladi\u010dica za\u017eele da vidi svete apostole koji se behu zbog propovedanja Evan\u0111elja razi\u0161li po vaseljeni. Ona molja\u0161e Gospoda i o tome, da u \u010dasu ishoda svog ne vidi kneza tame i stra\u0161ili\u0161ta njegova, nego da sam Sin njen i Bog do\u0111e sa svetim An\u0111elima Svojim i primi du\u0161u njenu u svete ruke Svoje, kao \u0161to joj to obe\u0107a ranije. A kada Vladarka na\u0161a, preklanjaju\u0107i kolena, uzno\u0161a\u0161e na Gori Maslinskoj molitve i blagodarenja, tada se de\u0161ava\u0161e ova \u010dudesna pojava: maslinova drveta, kao da imahu du\u0161e, savijahu vrhove svoje nani\u017ee i klanjahu se zajedno s Bogorodicom; kada se Mati Bo\u017eija poklanja\u0161e do zemlje, tada se i drveta povijahu nani\u017ee; a kada Ona ustaja\u0161e od poklonjenja, tada se i drveta ispravljahu; drveta slu\u017eahu Bogorodici kao sluge, po\u0161tuju\u0107i Bogomater.<\/p>\n\n\n\n


Po zavr\u0161etku molitve Presveta Bogorodica se vrati doma, i odmah se zatrese sve od bo\u017eanske sile koja nevidljivo okru\u017eava\u0161e Bogomater, i od presvete slave koja Nju obasjava\u0161e Sve\u010desno lice njeno, koje je i do tada svagda sijalo blagoda\u0107u Bo\u017ejom ja\u010de nego lice Mojsijevo kada je Mojsije na Sinaju govorio s Bogom, zasvetli se tada mnogo vi\u0161e neiskazanom slavom. I stade se Pre\u010dista pripremati za svoj odlazak. Pre svega ona obavesti o tome svog usinjenika, ljubljenog u\u010denika Hristovog Jovana (sr. Jn. 19, 26), i pokaza mu lu\u010dezarnu granu, ostavljaju\u0107i mu amanet da je pri sprovodu njenom nosi pred odrom njenim. Zatim Presveta Djeva kaza o svome skorom odlasku i ostalima u domu koji joj slu\u017eahu. Potom Ona naredi da njenu odaju i odar ukrase, i da ih ka\u0111enjem omiomire, i da na\u010dine mnogo sve\u0107a i zapale ih, i da uop\u0161te spreme sve \u0161to je potrebno za pogreb. Sveti Jovan Bogoslov odmah posla k svetom Jakovu, bratu Gospodnjem, prvom episkopu jerusalimskom, i k svima srodnicima i bli\u017enjima, obave\u0161tavaju\u0107i ih o skorom prestavljenju Bo\u017eje Matere i ozna\u010duju\u0107i sam dan njenog prestavljenja. Sveti pak Jakov izvesti o tome sve hri\u0161\u0107ane, ne samo one u Jerusalimu nego i one po okolnim gradovima i selima. I k Presvetoj Bogorodici slego\u0161e se sa svetim Jakovom svi srodnici i veliko mno\u0161tvo vernih. I svima njima Presveta Vladi\u010dica ispri\u010da sve \u0161to joj Arhan\u0111eo re\u010de o njenom preseljenju na nebo, i u potvrdu toga pokaza im palmovu granu iz Bo\u017ejeg raja donesenu, koja je kao sun\u010dani zrak sijala svetlo\u0161\u0107u nebeske slave, a koju joj dade njen blagovesnik sveti Arhangel Gavril.<\/p>\n\n\n\n


Slu\u0161aju\u0107i iz presvetih usta same Pre\u010diste Bogomatere vest o njenoj brzoj kon\u010dini svi prisutni hri\u0161\u0107ani plakahu, i sav se dom napuni jauka i ridanja, i svi moljahu Svemilostivu Vladi\u010dicu kao op\u0161tu Mater sviju, da ih ne ostavlja sirote. A Mati Bo\u017eija ih molja\u0161e da ne pla\u010du nego da se raduju njenom odlasku, po\u0161to \u0107e Ona, stav\u0161i blizu prestola Bo\u017eijeg i lice u lice gledaju\u0107i Sina i Boga svog i razgovaraju\u0107i s Njim o\u010di u o\u010di, lak\u0161e moliti i umilostivljavati dobrotu Njegovu za sve. Pri tome ih Preblagoslovena Bogorodica uverava\u0161e da ih po prestavljenju svom ne\u0107e ostaviti sirote, i da \u0107e ne samo njih nego i sav svet pose\u0107ivati, nadgledati, i pomagati nevoljnima.<\/p>\n\n\n\n


Ovakvim ute\u0161nim re\u010dima Presveta Bogorodica otira\u0161e suze onima koji plakahu, uklanja\u0161e tugu iz srca njihovih, i uti\u0161ava\u0161e ridanje njihovo. Pre\u010dista Vladi\u010dica zatim nalo\u017ei odnosno dveju riza svojih, da se dadu dvema siroma\u0161nim udovicama koje joj s usrdnom ljubavlju slu\u017eahu, dobijaju\u0107i hranu od nje. Odnosno pre\u010distog tela svog Ona ostavi zave\u0161tanje, da ono bude pogrebeno u Getsimanskom vrtu, kraj Gore Maslinske, nedaleko od Jerusalima, jer tamo be\u0161e grobnica svetih pravednih roditelja njenih Joakima i Ane, i svetog pravednog Josifa, zaru\u010dnika njenog, pri dolini Josafatovoj, koja se prostirala izme\u0111u Jerusalima i Maslinske Gore, i u kojoj su se sahranjivali ubogi \u017eitelji grada Jerusalima.<\/p>\n\n\n\n


Kada Presveta Bogomajka izdava\u0161e ove predsmrtne naloge, iznenada nastade huka kao silna grmljavina, i mno\u0161tvo oblaka okru\u017ei dom svetog Jovana Bogoslova: jer po Bo\u017ejem nare\u0111enju sveti an\u0111eli uze\u0161e svete apostole rasejane po raznim krajevima vaseljene radi propovedi Evan\u0111elja, i neo\u010dekivano ih doneso\u0161e na oblacima u Jerusalim i postavi\u0161e na Sionu pred vratima doma gde \u017eivlja\u0161e Mati Bo\u017eija. Ugledav\u0161i jedan drugoga, sveti apostoli se radovahu i ujedno se u \u010dudu pitahu: Koji je razlog zbog koga nas Gospod sabra zajedno? \u2013 K njima izi\u0111e sveti Jovan Bogoslov i pozdravi ih sa rado\u0161\u0107u i sa suzama, obave\u0161tavaju\u0107i ih pri tome o skorom odlasku Presvete Bogorodice sa zemlje. Tada razume\u0161e sveti apostoli, da ih Gospod radi toga sabra sa raznih krajeva vaseljene da prisustvuju bla\u017eenoj kon\u010dini Pre\u010diste Matere Njegove i da \u010desno pogrebu njeno presveto telo. I srca svetih apostola ispuni\u0161e se velike \u017ealosti zbog odlaska Presvete Bogomatere. U\u0161av\u0161i u ku\u0107u, sveti apostoli ugleda\u0161e Bogomater gde sedi na odru puna duhovnog veselja, i pozdravi\u0161e je govore\u0107i: Blagoslovena si Ti od Gospoda satvoriv\u0161eg nebo i zemlju! \u2013 Mir vam, bra\u0107o, izabrani od Gospoda! odgovori im Pre\u010dista. I upita ih: Kako do\u0111oste ovamo? \u2013 Sveti apostoli joj kaza\u0161e da svaki od njih silom Duha Bo\u017ejeg bi uzet sa mesta gde propoveda\u0161e i na oblacima donesen na Sion.<\/p>\n\n\n\n


Pre\u010dista Djeva proslavi Boga \u0161to ispuni \u017eelju srca njenog usli\u0161av\u0161i molitvu njenu: da vidi svete apostole pri kon\u010dini svojoj. I re\u010de apostolima: Gospod vas dovede ovamo radi utehe du\u0161e moje, koja se ima razlu\u010diti od tela, kako to zahteva smrtna priroda, jer se ve\u0107 pribli\u017ei odre\u0111eno mi od Stvoritelja mog vreme. \u2013 A oni joj na to sa tugom govorahu: Za vreme tvoga boravka na zemlji, Vladi\u010dice, mi se ute\u0161avamo, gledaju\u0107i na tebe kao na samog Gospoda i U\u010ditelja na\u0161eg; a sada, li\u0161avaju\u0107i se tvoga prisustva na zemlji, kako \u0107emo podneti te\u0161ku tugu i \u017ealost srca na\u0161ih? Ali po\u0161to Ti odlazi\u0161 u nadsvetske obitelji po volji ro\u0111enog od Tebe Hrista Boga, mi se s jedne strane radujemo Bo\u017ejoj odluci o Tebi, a s druge oplakujemo na\u0161e sirotanstvo, jer vi\u0161e ne\u0107emo videti ovde Tebe, Mater i Ute\u0161iteljku na\u0161u.<\/p>\n\n\n\n


Govore\u0107i ovo sveti apostoli se kupahu u suzama. A Presveta Bogorodica ih te\u0161a\u0161e govore\u0107i: Ne pla\u010dite, prijatelji i u\u010denici Hristovi, i moju radost ne pomu\u0107ujte svojom tugom, nego se radujte sa mnom, jer odlazim ka Sinu i Bogu mome. Telo pak moje, koje sam ja sama pripremila za ukop, vi na odru odnesite u Getsimaniju i pogrebite, pa se opet vratite na nalo\u017eenu vam propoved Evan\u0111elja. A mene, ako ho\u0107e Gospod, mo\u017eete videti i po mom odlasku.<\/p>\n\n\n\n


Dok Bogomater tako razgovara\u0161e sa svetim apostolima, sti\u017ee i Bogom izabrani sasud, bo\u017eanstveni apostol Pavle. Pripav\u0161i k nogama Presvete Bogorodice on joj se pokloni, i otvoriv\u0161i usta svoja veli\u010da\u0161e je mnogim pohvalama. Raduj se, govora\u0161e sveti apostol, Mati \u017divota i izlo\u017eenje moje propovedi! Jer iako se ne nasladih gledanjem lica Hrista Gospoda mog ovde, na zemlji, pre vaznesenja Njegova na nebo, ipak, gledaju\u0107i sada Tebe, smatram da vidim Njega.<\/p>\n\n\n\n


Sa svetim apostolom Pavlom behu i bliski u\u010denici njegovi: Dionisije Areopagit[6]<\/a>, Jerotej[7]<\/a>\u00a0i Timotej[8]<\/a>. Behu prisutni i ostali apostoli, iz broja Sedamdesetorice. Svi oni behu sabrani Duhom Svetim, da se udostoje blagoslova Presvete Bogorodice, i da svojim prisustvom uveli\u010daju veli\u010danstvenost njene sahrane. Presveta Bogomajka, dozivaju\u0107i k sebi poimence, svakoga od svetih apostola blagosilja\u0161e i hvalja\u0161e veru i podvige u propovedanju Evan\u0111elja Hristova; svakome Ona \u017eelja\u0161e ve\u010dno bla\u017eenstvo, i molja\u0161e se za mir celoga sveta.<\/p>\n\n\n\n


Nastade petnaesti dan meseca avgusta, i pribli\u017ei se o\u010dekivani blagosloveni \u010das, tre\u0107i \u010das dana, u koji se Presveta Bogorodica imala prestaviti. U odaji bi\u0161e upaljene mnoge sve\u0107e; sveti apostoli uzno\u0161ahu slavoslovlje Bogu; svebesprekorna Djeva le\u017ea\u0161e pa ukra\u0161enom odru, i spremna za bla\u017eeni odlazak Ona o\u010dekiva\u0161e dolazak mnogo\u017eeljenog Sina svog i Gospoda. I iznenada obasja ku\u0107u neiskazana svetlost slave Bo\u017eije, od koje se pomra\u010di sijanje sve\u0107a. I u\u017eas spopade sve kojima se to vi\u0111enje otkri. Oni vide\u0161e krov ku\u0107e otvoren i slava Gospodnja sila\u017ea\u0161e s neba: i gle, sam Car slave Hristos sa bezbroj arhangela i angela, i sa svima Nebeskim Silama, sa svetim praocima i prorocima koji unapred predskazivahu o Presvetoj Djevi, i sa svima pravednim du\u0161ama, pribli\u017eava\u0161e se k Pre\u010distoj Materi Svojoj. Ugledav\u0161i pribli\u017eavanje Sina, Presveta Bogomati s velikom rado\u0161\u0107u kliknu re\u010di svoje pesme: Veli\u010da du\u0161a moja Gospoda, i obradova se Bogu Spasu mome, \u0161to pogleda na smernost slu\u0161kinje Svoje (Lk. 1, 46-47). I podigav\u0161i se sa odra, kao da ide u susret Sinu svom, Ona se pokloni Gospodu svome. A On, pribli\u017eiv\u0161i se, i s ljubavlju gledaju\u0107i na Nju, govora\u0161e: Hodi Bli\u017enja moja, hodi Golubice moja, hodi najskupoceniji Biseru moj, i u\u0111i u obitelji ve\u010dnoga \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n


Mati Bo\u017eija pokloniv\u0161i se odgovori: Blagosloveno ime Tvoje, Gospode slave i Bo\u017ee moj! Ti si izvoleo izabrati mene smirenu slu\u0161kinju Tvoju za slu\u017eenje tajni Tvojoj; stoga me pomeni, Care slave, u ve\u010dnom carstvu Tvome; Tebi je poznato da ja svim srcem zavoleh Tebe i sa\u010duvah povereno mi od Tebe blago, i sada primi u miru duh moj, i za\u0161titi me od vlasti tame da me nikakva satanska sila ne sretne. \u2013 A Gospod, te\u0161e\u0107i je preslatkim re\u010dima, govora\u0161e joj da se ne boji satanske sile koja je ve\u0107 satrvena nogama njenim; i s ljubavlju je poziva\u0161e da smelo pre\u0111e od zemlje k nebu. Na to Presveta Djeva s rado\u0161\u0107u odgovori: Gotovo je srce moje, Bo\u017ee, gotovo je srce moje (Ps. 107, 2). Zatim, izgovoriv\u0161i ponovo svoju nekadanju re\u010d: Neka mi bude po re\u010di tvojoj (Lk. 1, 38), Ona opet le\u017ee na odar. Ose\u0107aju\u0107i neiskazanu radost od gledanja presvetlog lica premilog Sina svog i Gospoda, i prepuna ushi\u0107enja od preslatke ljubavi k Njemu, Ona predade presvetu du\u0161u svoju u ruke Sina svog; pri tome Ona ne oseti nikakav bol, nego kao da zaspa slatkim snom. Jer Onaj koga Ona za\u010de ne povrediv\u0161i devi\u010danstvo i rodi bez bola, uze i sve\u010desnu du\u0161u njenu iz tela bez bola, i ne dade da telo njeno vidi truljenje. I odmah otpo\u010de sveradosno i preslatko pojanje an\u0111ela, u kome se \u010dujahu \u010desto ponavljane od an\u0111ela re\u010di Gavrilova pozdrava Presvetoj Djevi: Raduj se, Blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti me\u0111u \u017eenama! (Lk. 1, 28).
I tako od svih Nebeskih \u010cinova be\u0161e sve\u010dano pra\u0107ena presveta du\u0161a Bogomatere, no\u0161ena na rukama Gospodnjim u vi\u0161nje obitelji. A pra\u0107ahu je o\u010dima i sveti apostoli, koji se udostoji\u0161e gledati ovo preslavno vi\u0111enje, kao \u0161to nekada tronutim o\u010dima pra\u0107ahu Gospoda kada se uznosio sa Maslinske Gore; i stajahu dugo zaprepa\u0161\u0107eni, i kao u nekom zanosu. Zatim do\u0161av\u0161i k sebi, oni se pokloni\u0161e Gospodu koji sa slavom uznese na nebo du\u0161u Svoje Matere, i s pla\u010dem okru\u017ei\u0161e odar Presvete Bogorodice. Presveto lice njeno sija\u0161e kao sunce, a od pre\u010distog tela njenog izla\u017ea\u0161e \u010dudesan divni miomir, kakav se ne mo\u017ee na\u0107i na zemlji niti jezikom ljudskim opisati. I svi sa strahom i pobo\u017eno\u0161\u0107u celiva\u0161e to pre\u010disto telo, odaju\u0107i mu sve\u010dano po\u0161tovanje; i osve\u0107ivahu se od dodira k njemu, i ose\u0107ahu u srcima svojim preveliku duhovnu radost, od blagodati Presvete Bogorodice. A davahu se i isceljenja bolesnima: slepima se o\u010di otvarahu, gluvima sluh, hromima se noge ispravljahu, duhovi ne\u010disti se izgonjahu, i svaka se bolest odmah le\u010da\u0161e od samog dodira odra Presvete Bogorodice.<\/p>\n\n\n\n


Usred tih doga\u0111aja koji pra\u0107ahu prestavljenje Majke Bo\u017eije otpo\u010de sve\u010dan sprovod sve\u010desnog tela njenog: sveti Petar zajedno sa svetim Pavlom, i sa svetim Jakovom bratom Bo\u017eijim, i sa ostalim glavnim svetim apostolima, stav\u0161i na \u010delu povorke, uze\u0161e na ramena odar Presvete Bogomajke, a sveti Jovan Bogoslov nosa\u0161e pred odrom onu lu\u010dezarnu rajsku granu. Ostalo pak mno\u0161tvo vernih, sa sve\u0107ama i kadionicama i\u0111ahu u sprovodu. I svi pevahu pogrebna molitvoslovlja: sveti Petar po\u010dinja\u0161e, a ostali skladno pevahu za njim psalam Davidov: Kad iza\u0111e Izrailj iz Misira\u2026 (Ps. 113, 1\u2026), dodaju\u0107i svakome stihu: Aliluja. Po dejstvu Duha Svetoga pevahu se i druge sve\u010dane i blagodarne molitve i psalmi. Sve\u010dani sprovod sa pre\u010distim telom Bogomatere kretao se od Siona kroz Jerusalim ka Getsimaniji. Nad odrom i u\u010desnicima u sprovodu obrazova se krug od oblaka, sli\u010dan vencu, ogroman i ozaren neobi\u010dnom svetlo\u0161\u0107u. A iz oblaka razlega\u0161e se divno an\u0111elsko pojanje koje ispunjava\u0161e vazduh i koje svi \u010dujahu. Taj venac od oblaka sa an\u0111elskim pojanjem no\u0161a\u0161e se po vazduhu nad odrom Bogomatere sve do mesta pogrebenja. No radosni sprovod, koji nikakav ljudski jezik ne mo\u017ee dostojno opisati, bi neo\u010dekivano uznemiren. Mnogi od Jevreja koji ne verovahu u Hrista, \u010duv\u0161i neobi\u010dno pojanje i ugledav\u0161i sve\u010dan sprovod, iza\u0111o\u0161e iz svojih ku\u0107a i krenu\u0161e za njim; oni tako\u0111e po\u0111o\u0161e u grad, dive\u0107i se tolikoj slavi i po\u0161tovanju koji se ukazuju telu Matere Isusove. Doznav\u0161i za to, prvosve\u0161tenici i knji\u017eevnici se ispuni\u0161e zavisti i gneva, i posla\u0161e sluge i vojnike, a podgovori\u0161e i mnoge iz naroda, da s oru\u017ejem i motkama sustignu sprovod, da razjure u\u010desnike njegove, da u\u010denike Isusove izbiju, a da telo Marijino ognjem sa\u017eegu. No kada nahu\u0161kana rulja, naoru\u017eana kao za rat, jarosno potr\u010da za sprovodom i ve\u0107 be\u0161e na domaku njega, iznenada se onaj krug od oblaka koji je plovio po vazduhu spusti na zemlju i kao zid okru\u017ei svete apostole i ostale hri\u0161\u0107ane, te gonitelji \u010dujahu samo pojanje, nikoga ne vide\u0107i za oblakom. A sveti an\u0111eli koji nevidljivo le\u0107ahu nad pre\u010distim telom Bogomatere i hri\u0161\u0107anima, porazi\u0161e slepilom zlobne gonitelje, te mnogi od njih razbi\u0161e glave o gradske bedeme, dok drugi ne znaju\u0107i kuda idu pipahu bedeme i tra\u017eahu vodioce.<\/p>\n\n\n\n


U to vreme dogodi se da jedan jevrejski sve\u0161tenik, po imenu Atonije, iza\u0111e na put: videv\u0161i svete apostole, \u2013 oblak se po Bo\u017ejem promislu be\u0161e ponovo podigao uvis radi ve\u0107e slave Bogomatere, \u2013 i mno\u0161tvo hri\u0161\u0107ana koji sa sve\u0107ama i pojanjem okru\u017eavahu odar Presvete Bogorodice, Atonije se ispuni zavisti, u njemu planu stara zloba prema Gospodu na\u0161em, i on re\u010de: \u201ePogledajte kakva se po\u010dast odaje telu one koja rodi onu varalicu \u0161to razori zakon otaca na\u0161ih!\u201c I budu\u0107i sna\u017ean telom, on u strahovitom besu pojuri ka odru u nameri da baci na zemlju pre\u010disto telo Vladi\u010dice na\u0161e; i kada se drske ruke njegove dotako\u0161e odra, tog \u010dasa nevidljivi an\u0111eo odse\u010de mu obe ruke neve\u0161tastvenim ma\u010dem Bo\u017eje odmazde, i one visijahu prilepljene za odar. Tada Atonije pade na zemlju vi\u010du\u0107i i vapiju\u0107i: \u201eTe\u0161ko meni!\u201c I uvidev\u0161i svoj greh, on se stade kajati i govoriti svetim apostolima: Smilujte se na mene, sluge Hristove!<\/p>\n\n\n\n


Sveti apostol Petar naredi da stanu oni \u0161to no\u0161ahu odar i re\u010de Atoniju: Eto, dobio si \u0161to si \u017eeleo. Znaj dakle da je Gospod Bog od osvete (Ps. 93, 1), i nije se zatajio. No mi te ne mo\u017eemo isceliti od tvojih rana; to mo\u017ee u\u010diniti jedino sam Gospod na\u0161, na koga vi nepravedno ustaste, i uhvativ\u0161i ubiste. Ali, ni On ti ne\u0107e hteti dati isceljenje, ako prethodno ne poveruje\u0161 u Njega svim srcem i ne ispovedi\u0161 ustima da Isus jeste istiniti Mesija, Sin Bo\u017eji. \u2013 Atonije povika: Verujem da je On predskazani od proroka Spasitelj sveta, Hristos. Mi od samoga po\u010detka besmo uvideli da je On Sin Bo\u017eji; ali, pomra\u010deni zlobnom zavi\u0161\u0107u, ne htesmo otvoreno priznati veli\u010dija Bo\u017eija i predadosmo Ga nevina na smrt; Me\u0111utim On silom Bo\u017eanstva Svog vaskrse u tre\u0107i dan, posramiv\u0161i sve nas, nenavidnike Njegove: jer mi poku\u0161avasmo da potkupljivanjem stra\u017eara zatajimo vaskrsenje Njegovo, ali ni\u0161ta ne mogosmo u\u010diniti, po\u0161to slava o tome pronese se na sve strane.<\/p>\n\n\n\n


Kada Atonije govora\u0161e ovo, kaju\u0107i se za svoj drski greh, sveti apostoli i svi verni radovahu se rado\u0161\u0107u an\u0111ela za gre\u0161nika koji se kaje. I naredi sveti apostol Petar Atoniju da sa verom priljubi rane otse\u010denih ruku uz vise\u0107e o odru ruke, i da sa verom prizove ime Presvete Bogorodice. Antonije to uradi, i odmah se odse\u010dene ruke pripoji\u0161e k svojim mestima, i postado\u0161e potpuno zdrave; jedino ostade o\u017eiljak, kao crvena nit oko lakta. I pav\u0161i ni\u010dice pred odrom, Atonije se pokloni ro\u0111enome od Pre\u010diste Djeve Hristu Bogu, i mnogim pohvalama veli\u010da\u0161e Presvetu Mater Njegovu, navode\u0107i iz Svetoga Pisma proro\u0161tva i svedo\u010danstva o Njoj i o samome Hristu, te se svi veoma \u010du\u0111ahu dvema stvarima: \u010dudesnom isceljenju Atonijevih ruku i mudrim re\u010dima njegovim, kojima slavlja\u0161e Hrista Boga i hvalja\u0161e Pre\u010distu Bogorodicu. I pridru\u017eiv\u0161i se svetim apostolima, Atonije sa ostalim hri\u0161\u0107anima stupa\u0161e za odrom ka Getsimaniji. Isto tako dobi\u0161e isceljenje i oni od pora\u017eenih slepilom koji, uvidev\u0161i svoj greh, s pokajanjem pribegavahu k odru Presvete Bogorodice vo\u0111eni od vodilaca i dodirivahu ga s verom, i odmah dobijahu progledanje ne samo telesnih nego i du\u0161evnih o\u010diju svojih. Jer milosrdna Mati svih, Presveta Vladi\u010dica, kao \u0161to ro\u0111enjem svojim dostavi radost celoj vaseljeni, tako i u uspeniju svom ne hte nikoga o\u017ealostiti: kao blaga Mati blagoga Cara, Ona i biv\u0161e neprijatelje svoje milostivo ute\u0161i blagoda\u0107u i dobrotom svojom.<\/p>\n\n\n\n


Kada sveti apostoli sa svim mno\u0161tvom hri\u0161\u0107ana stigo\u0161e u Getsimaniju i postavi\u0161e odar sa presvetim telom, nastade opet pla\u010d i jauk me\u0111u hri\u0161\u0107anima; svi ridahu \u0161to se li\u0161i\u0161e takoga blaga i \u0161to zapado\u0161e u takvo sirotanstvo; i pripadaju\u0107i k telu Presvete Bogorodice, oni ga grljahu, celivahu i suzama zalivahu, odaju\u0107i poslednji celiv, i jedva u sumrak polo\u017ei\u0161e sve\u010desno telo u grob. No i onda, po\u0161to metnu\u0161e veliki kamen na grob, oni ne odla\u017eahu od groba, vezani ljubavlju za Bo\u017eiju Mater. Sveti apostoli provedo\u0161e kraj groba Presvete Bogorodice u Getsimanskom vrtu tri dana, vr\u0161e\u0107i molitve i psalmopjenija. I za sve to vreme u vazduhu se \u010dulo divno pevanje nebeskih vojnika koji hvaljahu Boga i veli\u010dahu Bogomater.<\/p>\n\n\n\n


No po osobitom promislu Bo\u017ejem jedan od apostola, sveti Toma, ne bi prisutan na preslavnom pogrebenju tela Pre\u010diste Bogorodice, nego tek tre\u0107ega dana sti\u017ee u Getsimaniju. Sveti apostol Toma silno \u017ealja\u0161e i tugova\u0161e \u0161to se ne udostoji, kao ostali sveti apostoli, poslednjeg blagoslova i celiva Pre\u010diste Bogomatere; isto tako on mnogo plaka\u0161e i zato \u0161to jedini on ne vide bo\u017eansku slavu divnih tajana i dela Bo\u017ejih, javljenih u vreme uspenija i sve\u010danog pogrebenja Bogomatere. Sveti apostoli, sa\u017ealiv\u0161i se na njega, re\u0161i\u0161e da otvore grob, da bi sveti Toma video makar mrtvo telo Preblagoslovene Bogorodice, poklonio mu se i celivao ga, i time olak\u0161ao svoju tugu i ubla\u017eio svoju \u017ealost. No kada sveti apostoli odvali\u0161e kamen i otvori\u0161e grob, njih spopade u\u017eas: jer vide\u0161e grob prazan, u njemu ne be\u0161e tela Bogomaterina ve\u0107 samo pogrebne stvari, iz kojih izla\u017ea\u0161e divan miomir. Sveti apostoli stajahu za\u010du\u0111eni, i behu u nedoumici \u0161ta to zna\u010di. I celivav\u0161i sa suzama i pobo\u017eno\u0161\u0107u \u010desnu pla\u0161tanicu \u0161to be\u0161e ostala u grobu, oni se zajedno moli\u0161e Gospodu da im otkrije \u0161ta je sa pre\u010distim telom Presvete Bogorodice.<\/p>\n\n\n\n


Predve\u010de sveti apostoli sedo\u0161e da se malo potkrepe hranom. A u njih be\u0161e za vreme trapeze ovakav obi\u010daj: oni ostavljahu jedno mesto prazno, i stavljahu na njega par\u010de hleba u Hristovu \u010dast, i kao Njegov deo. A po zavr\u0161etku trapeze, uznose\u0107i blagodarnost, oni uzimahu spomenuto par\u010de hleba, zvano Gospodnji deo, podizahu ga uvis slave\u0107i veliko ime Presvete Trojice, i zavr\u0161ivahu molitvom, govore\u0107i: \u201eGospode Isuse Hriste, poma\u017ei nam!\u201c I onda je\u0107ahu to par\u010de kao Gospodnji blagoslov. Tako postupahu sveti apostoli ne samo kada bivahu zajedno nego i svaki kad je bivao sam. A sada u Getsimaniji za vreme trapeze oni ni o \u010demu drugome ne mi\u0161ljahu i ne razgovarahu nego jedino o tome, kako se ne na\u0111e u grobu pre\u010disto telo Bogomatere. I gle, kada po zavr\u0161etku trapeze sveti apostoli ustado\u0161e i stado\u0161e po obi\u010daju podizati uvis par\u010de hleba ostavljeno u \u010dast Gospoda i slaviti Presvetu Trojicu, oni iznenada \u010du\u0161e an\u0111elsko pevanje. Podigav\u0161i o\u010di, oni ugleda\u0161e na vazduhu Pre\u010distu Mater Bo\u017eiju \u017eivu, okru\u017eenu mno\u0161tvom an\u0111ela. Ona sija\u0161e neiskazanom slavom i re\u010de im: \u201eRadujte se, jer sam s vama u sve dane\u201c. A sveti apostoli, ispuniv\u0161i se radosti, umesto uobi\u010dajenog \u201eGospode Isuse Hriste, poma\u017ei nam\u201c, uskliknu\u0161e: \u201ePresveta Bogorodice, poma\u017ei nam!\u201c<\/p>\n\n\n\n


Od toga vremena sveti apostoli se sami uveri\u0161e, i svu Crkvu uveri\u0161e u to, da Pre\u010dista Mater Bo\u017eija bi u tre\u0107i dan posle pogrebenja vaskrsnuta od Sina i Boga svog, i sa telom uzeta na nebo. Sveti apostoli ponovo u\u0111o\u0161e u grob i uze\u0161e ostavljenu pla\u0161tanicu za utehu tu\u017enima i kao nela\u017eno svedo\u010danstvo Bogomaterina ustanu\u0107a iz groba.<\/p>\n\n\n\n


Nije dolikovalo da Skinija \u017eivota bude u vlasti smrti i da Ona koja je rodila Sazdatelja tvari do\u017eivi raspadljivost sa ostalim zemaljskim tvarima. Zakonodavac se pokaza izvr\u0161itelj zakona koji je On dao: da sinovi po\u0161tuju roditelje svoje; On dakle ukaza po\u0161tovanje svebesprekornoj Materi Svojoj: jer kao \u0161to On sam slavno vaskrse u tre\u0107i dan i uznese sa pre\u010distim telom na nebo, tako i Roditeljku Svoju vaskrse sa slavom u tre\u0107i dan i uze je k sebi u nebeska naselja. O tome je predskazivao i sveti David: Vaskrsni, Gospode, u pokoj svoj, ti i kov\u010deg sile tvoje (Ps. 131, 8). I ove proro\u010dke re\u010di njegove zbi\u0161e se pri vaskrsenju Gospoda i pri vaskrsenju Matere Gospodnje. I use\u010deni u kamenu grob Bogomatere, kao i Sina Njenog, do sada se sa\u010duvao i slu\u017ei kao predmet pobo\u017enog po\u0161tovanja od strane vernih.<\/p>\n\n\n\n


Po naro\u010ditom promislu Svom Gospod u\u010dini da sveti Toma ne stigne na prestavljenje Pre\u010diste Bogomatere, da bi se zbog njega otvorio grob, te da se Crkva uveri u vaskrsenje Bogomatere, kao \u0161to se ranije kroz neverje istoga apostola uverila u vaskrsenje Hristovo (Jn. 20, 24-31). \u2013 Tako se izvr\u0161i uspenije Pre\u010diste i Preblagoslovene Vladarke na\u0161e Bogorodice i pogrebenje svebesprekornog tela njenog, preslavno vaskrsenje njeno i veli\u010danstveno posvedo\u010denje o uze\u0107u njenom na nebo sa telom. A po zavr\u0161etku svih ovih divnih \u010dudesa i tajana Bo\u017eijih, sveti apostoli, opet no\u0161eni oblacima, vrati se svaki u onu zemlju odakle bi uzet u vreme svoje propovedi Evan\u0111elja.<\/p>\n\n\n\n


Sveti Amvrosije, govore\u0107i o \u017eivotu na zemlji Pre\u010diste Djeve Bogorodice, ovako opisuje njena du\u0161evna svojstva: Ona be\u0161e Djeva ne samo po telu nego i po duhu, smirena srcem, bogomudra, ne brza na re\u010di; stalno je \u010ditala Sveto Pismo, bila neumorna u trudovima, celomudrena u razgovorima, govore\u0107i s ljudima kao pred Bogom; Ona nikoga nije vre\u0111ala nego je svima dobra \u017eelela; nikada se nikoga, ni ubogoga \u010doveka, nije uzgnu\u0161ala, niti se kome podsmehnula, nego je sve \u0161to bi videla pokrivala ljubavlju svojom; iz usta njenih ni\u0161ta nije izlazilo \u0161to nije izlivalo blagodat; sva dela njena zra\u010dila su najuzvi\u0161enijom devstveno\u0161\u0107u; spolja\u0161nji izgled njen be\u0161e odraz unutra\u0161njeg savr\u0161enstva njenog, blagosti i nezlobivosti.<\/p>\n\n\n\n


Tako ka\u017ee sveti Amvrosije. A kod svetog Epifanija i Nikifora nalazimo ovakav opis du\u0161evne svetosti i spolja\u0161njeg izgleda Presvete Bogorodice: U svemu Ona be\u0161e otmena i postojana; govorila je vrlo malo, i to ono \u0161to je potrebno, korisno i dobro; svakome je ukazivala \u010dast i po\u0161tovanje; sa svakim \u010dovekom je vodila odgovaraju\u0107i razgovor, ne smeju\u0107i se, ne uzbu\u0107uju\u0107i se, i ne gneve\u0107i se. Rasta je bila srednjeg; boja njenog lica bila je kao boja zrna p\u0161eni\u010dnog; kosa joj bila svetlo sme\u0107a i malo zlatasta; pogled \u017eiv i pronicljiv; o\u010di su bojom svojom podse\u0107ale na zrele maslinke; obrve povijene, tamne; nos ne kratak; usne kao boja ru\u017ee, slatkore\u010dive; lice ne okruglo, niti o\u0161tro, ve\u0107 malo podu\u017ee; ruke i prsti poduga\u010dki. U Nje ne be\u0161e nikakve gordosti, u svemu prosta, bez i najmanjeg pritvorstva; bez ikakvog meku\u0161tva, Ona u isto vreme beja\u0161e oli\u010denje najuzvi\u0161enije smernosti. Haljine njene behu proste, bez ikakvih ukrasa, kao \u0161to to pokazuje poveza\u010da presvete glave njene koja se do sada sa\u010duvala. Jednom re\u010dju: u svemu njenom be\u0161e prisutna ogromna blagodat Bo\u017eija.<\/p>\n\n\n\n


Tako govore sveti Epifanije i Nikifor o du\u0161evnim i telesnim osobinama Presvete Bogorodice u vreme njenog \u017eivota na zemlji. A sada o Materi Bo\u017ejoj, koja obitava na nebesima i stoji s desne strane prestola Bo\u017eija, mogu govoriti kakva je samo Arhan\u0111eli i An\u0111eli, i duhovi i du\u0161e pravednih, koji predstoje Bogorodici i nasla\u0111uju se kako gledanjem lica Bo\u017eija tako i gledanjem lica Pre\u010diste Bogorodice; jedino oni mogu dostojno govoriti o njoj. Mi pak, slave\u0107i Oca i Sina i Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga, slavimo po Bogu i Pre\u010distu Bo\u017eiju Mater, i Njoj, slavljenoj i veli\u010danoj od svih nara\u0161taja vavek, poklanjamo se usrdno.<\/p>\n\n\n\n


O posebnim doga\u0111ajima iz \u017eivota Presvete Bogorodice pisano je u ostale praznike njene: Za\u010de\u0107a, Ro\u0111enja, Vavedenja, i na praznik Hristova Ro\u0111enja i Sretenja. A ovde, posle povesti o besmrtnom uspeniju njenom, izne\u0107emo, radi dopune istorije njenog \u017eivota, gde je i kako \u017eivela Vladi\u010dica na\u0161a po Vaznesenju Hristovom.<\/p>\n\n\n\n


Sveti evan\u0111elist Luka pi\u0161e u Delima Apostolskim da se po odlasku Gospoda Isusa na nebo u\u010denici Njegovi vrati\u0161e sa Gore Maslinske u Jerusalim i pope\u0161e u sobu, gde je bila Tajna Ve\u010dera Hristova, i tu \u201esvi jednodu\u0161no bejahu jednako na molitvi i u moljenju sa \u017eenama, i s Marijom materom Isusovom\u201c (D.A. 1, 11-14), koja im po vaznesenju Gospoda Hrista beja\u0161e jedina uteha, i radost u tuzi, i nepokolebiva u\u010diteljica u veri. Jer sve one re\u010di i \u010dudesne doga\u0111aje, koje je Mati Bo\u017eija slagala u srcu svom, po\u010dev\u0161i od radosne blagovesti svetog Arhan\u0111ela Gavrila o besemenom za\u010de\u0107u i netljenom ro\u0111enju Hristovom iz devi\u010danske utrobe, pa o detinjstvu Njegovom, i o \u017eivotu Njegovom sve do kr\u0161tenja od Jovana, \u2013 sve to Ona otkri ljubljenim u\u010denicima svoga Sina. Po\u0161to je imala izobilna otkrivenja od Duha Svetoga o Isusovom Bo\u017eanstvu i bila o\u010devidac svih \u010dudesnih dela Njegovih do dana javljenja Njegova svetu, Mati Bo\u017eija utvr\u0111iva\u0161e veru svetih apostola, podrobno im pri\u010daju\u0107i o Spasiteljevom \u017eivotu do Njegovog kr\u0161tenja. Svi oni moljahu se neumorno u spomenutoj sobi, \u010dekaju\u0107i silazak Svetoga Duha, koga im Gospod obe\u0107a poslati od Oca, i pripremaju\u0107i se za prijem darova Svetoga Duha. I u vreme silaska, u jedanaesti dan po vaznesenju Gospodnjem, Svetoga Duha na apostole u vidu ognjenih jezika, nisposlan od Oca Ute\u0161itelj najpre sede na Pre\u010distoj Djevi, koja i do tada beja\u0161e Njegov najsve\u010desniji i najdostojniji hram, u kome On obitava\u0161e neodstupno. I primi tada Preblagoslovena Djeva Svetoga Duha vi\u0161e od svih apostola, jer ukoliko je sasud ve\u0107i utoliko vi\u0161e mo\u017ee smestiti u sebi vode; a po\u0161to Sveta Djeva beja\u0161e sasud Svetoga Duha ve\u0107i od svih apostola, proroka i ostalih svetih, kao \u0161to joj se Crkva i obra\u0107a govore\u0107i: \u201eVaistinu si Ti, Djevo \u010dista, vi\u0161a od svih\u201c, zato Ona i darove Svetoga Duha smesti u sebi vi\u0161e od svih.
Mati Bo\u017eija \u017eivlja\u0161e u domu svetog Jovana Bogoslova na najvi\u0161em mestu grada Jerusalima, na Sionu, od onoga \u010dasa kada Gospod re\u010de sa krsta Materi Svojoj, ukazuju\u0107i na ljubljenog u\u010denika: \u201e\u017deno, eto ti sina!\u201c i u\u010deniku: \u201eEto ti matere!\u201c Jovan uze Presvetu Djevu k sebi i slu\u017ea\u0161e joj kao svojoj materi.<\/p>\n\n\n\n


Po silasku Svetoga Duha sveti apostoli se ne razi\u0111o\u0161e odmah po vaseljeni sa propove\u0111u Evan\u0111elja, nego jo\u0161 dugo provedo\u0161e u Jerusalimu, kao \u0161to se to vidi iz Dela Apostolskih. Tamo pi\u0161e da po pogubljenju svetog prvomu\u010denika Stefana: nastade veliko gonjenje na crkvu Jerusalimsku, i svi se raseja\u0161e po krajevima Judejskim i Samarijskim osim glavnih apostola (D.A. 8, 1), jer dvanaest glavnih apostola, \u0161ti\u0107eni silom Bo\u017eijom, provedo\u0161e u Jerusalimu oko deset godina, ra\u010dunaju\u0107i od Vaznesenja Gospodnja do dana kada car Irod podi\u017ee ruke da mu\u010di neke od crkve (D.A. 12, 1). Istina, u tom me\u0111uvremenu neki sveti apostoli su odlazili na neko vreme u druge krajeve, kao Petar i Jovan zajedno u Samariju (D.A. 8, 14-15), ili sam Petar u Lidu, gde isceli Eneju koji osam godina le\u017ea\u0161e na odru uzet (D.A. 9, 32-34), i u Jopu, gde vaskrse umrlu Tavitu (D.A. 9, 36-43), i u Kesariju, gde krsti kapetana Kornilija (D.A. 10, 1-48), i u Antiohiju, gde osnova prvi presto svoga episkopstva; ili kao Jakov, brat Jovanov, putovao je u \u0160paniju; no zatim se oni opet vra\u0107ahu u Jerusalim. Ovo stoga \u0161to su u po\u010detku svoje propovedi sveti apostoli slu\u017eili, uglavnom, spasenju Izrailjskog naroda, utvr\u0111uju\u0107i u isto vreme prvu crkvu u Jerusalimu, koja je mati svima crkvama, kao \u0161to peva sveti Jovan Damaskin: \u201eRaduj se, Sione sveti, mati crkava, Bo\u017eije obitali\u0161te, jer si ti prvi primio otpu\u0161tenje grehova\u201c. A jo\u0161 i stoga \u0161to su sveti apostoli \u017eeleli da \u0161to \u010de\u0161\u0107e vi\u0111aju Mater Bo\u017eiju i da se u\u010de od Nje. Jer oni Nju dr\u017eahu kao namesnicu Hrista Gospoda, i gledaju\u0107i na sve\u010desno i presveto lice njeno kao na lice samoga Hrista, i slu\u0161aju\u0107i preslatke re\u010di njene, oni se ispunjavahu neiskazane radosti duhovne i zaboravljahu sve gor\u010dine i nevolje. Zbog toga mnogi od poverovav\u0161ih u Hrista sticahu se iz dalekih zemalja, da vide Mater Hrista Boga i \u010duju presvetu besedu njenu. Da je slava o Hristu Spasitelju i o Pre\u010distoj Materi Njegovoj, ra\u0161iriv\u0161i se u sve krajeve sveta, mnoge privla\u010dila u Jerusalim da vide Presvetu Djevu, jasno se vidi iz Poslanice svetog Ignjatija Bogonosca<\/a>[9]<\/a>, pisane iz Antiohije svetom Jovanu Bogoslovu:
\u201eKod nas, pi\u0161e on, ima mnogo \u017eena koje \u017eele da vide Mater Isusovu; one se neprestano trude da na\u0111u mogu\u0107nosti da do\u0111u k vama, da bi posetile Nju i kosnule se grudi koje su mlekom hranile Gospoda Isusa, i da bi doznale od Nje neke tajne. Kod nas bruji slava o Njoj kao o Materi Bo\u017ejoj i Djevi, prepunoj svake blagodati i svake vrline; o Njoj govore da je radosna u nevoljama i gonjenjima, ne tuguje u siroma\u0161tvu i oskudici, ne samo ne gnjevi se na one koji joj zlo \u010dine nego im uzvra\u0107a dobrom; u blagoprijatnim okolnostima Ona je krotka, prema siroma\u0161nima milosrdna i poma\u017ee im koliko mo\u017ee; neprijateljima pak vere na\u0161e Ona se veoma suproti; Ona je U\u010diteljica na\u0161e nove pobo\u017enosti i bogopo\u0161tovanja, i svima vernima Nastavnica na svako dobro delo; Ona naro\u010dito voli smirene, i sama je smirena prema svima; Nju veoma hvale svi koji su je videli. I koliko je Ona trpeljiva kada joj se zakonici jevrejski i farisejski podsmevaju! Nama su govorili ljudi dostojni punog poverenja, da se u Mariji, Materi Isusovoj, zbog njene velike svetosti, vidi sjedinjena priroda ljudska sa an\u0111elskom. Sve to pobu\u0111uje u nama koji to \u010dujemo neizmernu \u017eelju da vidimo to nebesko divno i presveto \u010dudo\u201c.<\/p>\n\n\n\n


U drugoj poslanici isti sveti Ignjatije Bogonosac pi\u0161e svetom Jovanu Bogoslovu: \u201eAko mi bude mogu\u0107e, ja imam nameru da do\u0111em kod tebe, da vidim svete verne sabrane u Jerusalimu, a naro\u010dito Mater Isusovu. O Njoj govore da je divna, \u010dudesna i predusretljiva prema svima, i svi \u017eele da je vide. A i ko ne bi \u017eeleo videti Djevu i razgovarati s Njom koja je rodila Boga istinoga?\u201c<\/p>\n\n\n\n


Iz ovih poslanica svetog Ignjatija Bogonosca svetom Jovanu Bogoslovu lako se mo\u017ee shvatiti, kako je silna bila \u017eelja u svetih da vide tu oduhovljenu svetinju Bo\u017eiju, Pre\u010distu Djevu Mariju; i koji se udostoji\u0161e videti je govorahu da su bla\u017eeni. Jer vaistinu bla\u017eene behu o\u010di koje vide\u0161e Nju, i bla\u017eene u\u0161i koje se udostoji\u0161e \u010duti \u017eivotvorne re\u010di iz bogoglagoljivih usta njenih. O, kolike se radosti i blagodati oni ispuni\u0161e!
Radi toga Gospod na\u0161 i ostavi tada na zemlji Pre\u010distu Mater Svoju, da se njenim prisustvom, savetom, poukama i toplim molitvama k Sinu i Bogu vojuju\u0107a Crkva umno\u017eava, utvr\u0111uje i raste u smelosti da stoji za Gospoda svoga sve do same krvi. Jer Ona sve ukrepljava\u0161e, sve utehom Duha Svetoga ute\u0161ava\u0161e, i za sve se molja\u0161e. Kada sveti apostoli bi\u0161e metnuti u tamnicu, Mater Bo\u017eija prinese za njih umilnu molitvu Bogu, i k njima bi poslan an\u0111eo Gospodnji, koji im no\u0107u otvori tamni\u010dka vrata, i izvede ih (D.A. 5, 18-19). Kada sveti prvomu\u010denik Stefan bi vo\u0111en na smrt, Mati Bo\u017eija i\u0111a\u0161e izdalje za njim, i kada svetog Stefana zasipahu kamenjem u dolini Josafatovoj, kraj potoka Kedrona, Ona zajedno sa svetim Jovanom Bogoslovom staja\u0161e na jednom bre\u017euljku nedaleko, i posmatraju\u0107i kon\u010dinu njegovu molja\u0161e se usrdno Gospodu da ga ukrepi u stradanju i primi du\u0161u njegovu u Svoje ruke. Kada Savle dosa\u0111iva\u0161e Crkvi i gonja\u0161e je, Mati Bo\u017eija se tako toplo molja\u0161e Bogu za njega, da ga pretvori iz krvo\u017eednog vuka u krotko jagnje, iz neprijatelja u apostola, iz gonitelja u u\u010denika i u\u010ditelja vaseljene. I kakva dobra ne dobi prvenstvuju\u0107a Crkva od Pre\u010diste Bogorodice, kao odoj\u010de od svoje majke? kakve blagodati ne pocrpa iz toga nepresu\u0161nog izvora? Njenim staranjem i blagoda\u0107u vaspitana i odgajena, Crkva dosti\u017ee do zreloga uzrasta, i toliko oja\u010da, da joj ni vrata paklena ne mogu nauditi; tome se i sama Bogomater radova\u0161e, po re\u010di Davida, kao \u0161to se mati raduje deci svojoj (Ps. 112, 9). Ona svakog dana posmatra\u0161e kako se deca Crkve mno\u017ee: jer u samom po\u010detku na prvu propoved svetog apostola Petra obrati se tri hiljade du\u0161a (D.A. 2, 41), zatim pet hiljada (D.A. 4, 4), pa potom sve vi\u0161e i vi\u0161e. Sveti apostoli, vra\u0107aju\u0107i se s propovedi Evan\u0111elja u Jerusalim, isto tako kazivahu sve Pre\u010distoj Bogomateri. Slu\u0161aju\u0107i o uspehu Evan\u0111elske propovedi, Ona se neiskazano radova\u0161e duhom i uzno\u0161a\u0161e hvalu Sinu i Bogu svome.<\/p>\n\n\n\n


Kada Irod podi\u017ee gonjenje na Crkvu, on pogubi ma\u010dem vrativ\u0161eg se iz \u0160panije Jakova, brata Jovanova, zatim uhvati i Petra i baci ga u tamnicu sa namerom da i njega pogubi (D.A. 12, 1-4). Tada, po \u010dudesnom Petrovom oslobo\u0111enju preko an\u0111ela od okova i tamnice, nastade potreba da i sami glavni apostoli napuste Jerusalim zbog ljutog gonjenja od Jevreja; i oni se razi\u0111o\u0161e po vaseljeni, svaki u zemlju koja mu pade u deo kockom prethodno ba\u010denom. Ali pre no \u0161to se razi\u0111o\u0161e, sveti apostoli sastavi\u0161e simvol vere, da bi svi svuda saglasno propovedali i nazi\u0111ivali svetu veru u Hrista. Onda se razi\u0111o\u0161e, svaki u zemlju odre\u0111enu mu kockom; u Jerusalimu ostade samo brat Bo\u017eji, sveti Jakov, od samog Gospoda postavljeni prvi episkop jerusalimski. U to vreme i sveti Jovan Bogoslov sa Pre\u010distom Bogomajkom, kojoj on be\u0161e usinjen, napusti\u0161e Jerusalim zbog gonjelja od strane zavidljivih Jevreja i skloni\u0161e se na neko vreme, ustupaju\u0107i mesto gnjevu, dok ne prestane ljuto gonjenje i nasilje. No da ne bi gubili vreme uzalud, Mati Bo\u017eija i sveti evan\u0111elist Jovan otputova\u0161e u Efes, kuda svetom Jovanu pade kocka. Ovaj boravak Pre\u010diste Bogomatere sa svetim Jovanom u Efesu se potvr\u0111uje slede\u0107im. Postoji poslanica Carigradskome kliru od otaca Tre\u0107eg Vaseljenskog Sabora, dr\u017eanog u Efesu protiv Nestorija; u toj poslanici nalaze se ovakve re\u010di: \u201eOsniva\u010d zlo\u010destive jeresi Nestorije, pozvan na sud od svetih otaca i episkopa Sabora u Efesu, gde su nekada boravili sveti Jovan Bogoslov i Sveta Djeva Bogorodica Marija, ne usudi se oti\u0107i k njima, budu\u0107i izobli\u010davan od zle savesti svoje i sam sebe odlu\u010duju\u0107i; stoga, posle trikratnog pozivanja, on bi osu\u0111en pravednim sudom svetoga Sabora i li\u0161en svakog sve\u0161teni\u010dkog \u010dina\u201c.<\/p>\n\n\n\n


Iz ovih re\u010di o boravku Bogomatere sa evangelistom Jovanom u Efesu vidi se da je Presveta Djeva zajedno sa ljubljenim u\u010denikom Hristovim, napustiv\u0161i Jerusalim, neko vreme stvarno provela u Efesu. I ne samo Efes, nego i druge gradove i zemlje, prosve\u0107ene svetlo\u0161\u0107u Hristove nauke, pose\u0107iva\u0161e Pre\u010dista Bogomati. Predanje ka\u017ee da je Ona bila i u Antiohiji kod svetog Ignjatija Bogonosca, koga pred svoju posetu izvesti pismom javljaju\u0107i mu: \u201eDo\u0107i \u0107u s Jovanom da vidim tebe i tvoju pastvu\u201c. Govori se isto tako da je Presveta Bogorodica bila i na ostrvu Kipru kod svetog Lazara \u010detvorodnevnog koji je tamo episkopovao, i na Svetoj Gori Atonskoj. O tome pi\u0161e svetogorski inok Stefan ovakvu povest:<\/p>\n\n\n\n


Po vaznesenju na nebo Gospoda na\u0161eg Isusa Hrista, sveti apostoli zajedno sa Majkom Bo\u017eijom boravljahu nerazlu\u010dno na Sionu, i o\u010dekivahu Ute\u0161itelja, kao \u0161to im naredi Gospod da se ne udaljuju iz Jerusalima nego da \u010dekaju obe\u0107anog im Svetoga Duha (Lk. 24, 49). U\u010denici Hristovi baci\u0161e kocke, koja \u0107e zemlja svakome od njih biti data za propovedanje Evan\u0111elja Bo\u017eija; a Presveta Bogorodica re\u010de: \u201eI ja ho\u0107u da uzmem u\u010de\u0161\u0107a u propovedi Evan\u0111elja i \u017eelim s vama da bacim svoju kocku, da bih dobila zemlju koju uka\u017ee Bog\u201c. Sveti apostoli sa pobo\u017eno\u0161\u0107u i strahom baci\u0161e kocku po re\u010di Majke Bo\u017eije, i njoj kockom pade Iverska zemlja<\/a>[10]<\/a>. Pre\u010dista Bogorodica s rado\u0161\u0107u primi svoj udeo, i odmah po silasku Svetoga Duha u vidu ognjenih jezika htede da ide u Iversku zemlju, ali joj an\u0111eo Bo\u017eji re\u010de: \u201eSada se ne udaljuj iz Jerusalima nego ostani ovde neko vreme, a zemlja koja Ti je pala u deo, prosveti\u0107e se u poslednje dane i tvoja \u0107e se vladavina utvrditi tamo; posle izvesnog vremena Ti se ima\u0161 potruditi u zemlji, u koju \u0107e te uputiti Bog\u201c. I \u017eivlja\u0161e Pre\u010dista Bogorodica u Jerusalimu dosta dugo vremena.<\/p>\n\n\n\n


\u010cetvorodnevni Lazar \u017eivlja\u0161e na ostrvu Kipru; jer tamo on bi rukopolo\u017een za episkopa svetim apostolom Varnavom. On silno \u017eelja\u0161e da vidi Pre\u010distu Mater Gospoda na\u0161ega Isusa Hrista, koju davno ne be\u0161e video, ali se ne usu\u0111iva\u0161e da ide u Jerusalim iz straha od Jevreja. Doznav\u0161i za to, Mati Bo\u017eija napisa Lazaru poslanicu, te\u0161e\u0107i ga i nare\u0111uju\u0107i mu da joj po\u0161alje la\u0111u kojom bi Ona do\u0161la k njemu na Kipar, a da sam ne dolazi u Jerusalim zbog nje. Pro\u010ditav\u0161i poslanicu Lazar se veoma obradova i u isto vreme udivi tolikoj smirenosti Bo\u017eje Matere, i najhitnije posla po nju la\u0111u sa odgovorom na njeno pismo. Preblagoslovena Bogorodica se ukrca u la\u0111u sa vozljubljenim u\u010denikom Hristovim, devstvenikom Jovanom, i sa ostalim pobo\u017enim pratiocima njihovim, i la\u0111a zaplovi ka Kipru. No iznenada dunu suprotan vetar i utera la\u0111u u<\/strong> pristani\u0161te Atonske Gore; i to bi onaj kratkovremeni trud koji an\u0111eo predskaza Pre\u010distoj Bogorodici. Sva Atonska Gora<\/a>[11]<\/a> be\u0161e prepuna idola: tamo se nala\u017ea\u0161e veliko idoli\u0161te i svetili\u0161te Apolonovo; tu se obavljahu gatanja, ma\u0111ijanja i mnoga druga demonska delanja. Svi neznabo\u0161ci veoma po\u0161tovahu to mesto, kao izabrano od bogova. I sticahu se tamo na poklonjenje iz cele vaseljene, i tu dobijahu od gatara odgovore na svoja pitanja. I gle, kada tamo pristade la\u0111a sa Presvetom Bogorodicom, svi idoli odmah povika\u0161e: \u201eSi\u0111ite sa Gore svi ljudi, prela\u0161\u0107eni Apolonom, si\u0111ite u Klimentovo pristani\u0161te i do\u010dekajte Mariju, Mater velikoga Boga Isusa!\u201c (Tako \u0111avoli, koji se nala\u017eahu u idolima, primorani silom Bo\u017eijom, objavi\u0161e istinu i protiv svoje volje, kao \u0161to nekada u zemlji Gergesinskoj zavapi\u0161e ka Gospodu: \u201e\u0160ta je tebi do nas, Isuse Sine Bo\u017eji? do\u0161ao si amo pre vremena da nas mu\u010di\u0161\u201c. (Mat. 8, 29).<\/p>\n\n\n\n


\u010cuv\u0161i to narod se za\u010dudi, pa svi pojuri\u0161e na morsku obalu u pomenuto pristani\u0161te. Ugledav\u0161i la\u0111u i Mater Bo\u017eiju, oni je \u010desno primi\u0161e, i na svom skupu je pitahu: Kakvog si boga rodila? i kako mu je ime? \u2013 Presveta Bogorodica, otvoriv\u0161i bo\u017eanstvena usta svoja, blagovesti narodu podrobno sve o Hristu Isusu. Tada sav narod, pav\u0161i na zemlju, pokloni\u0161e se svi Bogu ro\u0111enom od Nje, i ukaza\u0161e velike po\u010dasti Njoj koja Ga je rodila; i poverovav\u0161i, oni se krsti\u0161e, jer i mnoga \u010dudesa u\u010dini tu Mati Bo\u017eija. Po kr\u0161tenju pak Ona postavi novoprosve\u0107enim ljudima za stare\u0161inu i u\u010ditelja jednog od svojih pratilaca, i obradovav\u0161i se duhom re\u010de: \u201eOvo mesto neka bude moj udeo, dani mi od Sina i Boga Mog\u201c. \u2013 Posle ovih re\u010di Presveta Bogorodica blagoslovi ljude i re\u010de im opet: \u201eBlagodat Bo\u017eija neka boravi na ovom mestu i na \u017eiteljima ovda\u0161njim koji s verom i pobo\u017eno\u0161\u0107u dr\u017ee zapovesti Sina i Boga mog; sve \u0161to im je potrebno za \u017eivot na zemlji oni \u0107e imati u izobilju sa malim trudom, i bi\u0107e im pripremljen \u017eivot nebeski; i do skon\u010danija veka ne\u0107e otstupiti od ovog mesta milost Sina moga; i ja \u0107u biti za\u0161titnica ovoga mesta i usrdna zastupnica njegova pred Bogom\u201c.<\/p>\n\n\n\n


Rekav\u0161i to, Mati Bo\u017eija ponovo blagoslovi narod, i u\u0161av\u0161i u la\u0111u sa Jovanom i ostalim pratiocima svojim otplovi na Kipar. Ona zate\u010de Lazara u velikoj tuzi zbog suvi\u0161e dugog putovanja Presvete Bogorodice, jer se bojao da se \u0161to nije desilo zbog oluje i bure; on nije znao za doga\u0111aje koji su se po promislu Bo\u017ejem desili na Atonskoj Gori. No dolaskom svojim Mati Bo\u017eja pretvori tugu njegovu u radost; Ona mu donese na poklon omofor i narukvice koje je sama izradila za njega; Ona mu tako\u0111e ispri\u010da sve \u0161ta se dogodilo u Jerusalimu i na Atonskoj Gori. I za sve to oni uzneso\u0161e blagodarnost Bogu. Provev\u0161i na Kipru ne mnogo vremena, i ute\u0161iv\u0161i hri\u0161\u0107ane Kiparske crkve i blagosloviv\u0161i ih, Mati Bo\u017eija sede ponovo na la\u0111u i otplovi u Jerusalim. (Dovde ono \u0161to Stefan, inok svetogorski napisa o stranstvovanju Bogorodice).<\/p>\n\n\n\n


Posetiv\u0161i spomenute krajeve, Pre\u010dista Djeva ponovo \u017eivlja\u0161e u Jerusalimu u domu svetog evangelista Jovana, \u0161ti\u0107ena svemo\u0107nom desnicom Bo\u017ejom od zavidljive i bogoubila\u010dke sinagoge jevrejske, koja ne prestaja\u0161e neprijateljevati protiv Sina Bo\u017eijeg i protiv onih koji verovahu u Njega. Nema sumnje, svezlobni Jevreji ne bi trpeli me\u0111u \u017eivima Mater Isusovu nego bi je svakako pogubili, da nije \u0161titilo osobito promi\u0161ljanje samoga Boga o Njoj, da se ne bi ruka nevernih kosnula Nje, oduhovljenog Kivota Bo\u017eijeg. Nekada Sin njen, Hristos Gospod na\u0161, kada Ga posle re\u010di Njegovih izgovorenih u nazaretskoj sinagogi razjareni Jevreji odvedo\u0161e na vrh gore gde be\u0161e njihov grad sazidan, da bi Ga bacili dole, On pro\u0111e izme\u0111u njih i otide: jer besni Jevreji, iako Ga gledahu, ne mogahu metnuti ruke svoje na Njega, niti Ga dodirnuti, zato \u0161to ih nevidljiva sila Bo\u017eija spre\u010dava\u0161e i zadr\u017eava\u0161e, po\u0161to ne be\u0161e do\u0161ao \u010das Njegov (Lk. 4, 29-30); to isto u\u010dini Gospod i za Pre\u010distu Mater Svoju, zadr\u017eavaju\u0107i skovane zamke Jevreja i razoravaju\u0107i zle odluke njihove protiv Nje: jer \u010desto puta oni poku\u0161avahu da uhvate Mater Bo\u017eiju, da bi je mu\u010dili i pogubili, ali nisu mogli ni\u0161ta u\u010diniti. Usred toliko silne mr\u017enje i neprijateljstva Pre\u010dista Djeva \u017eivlja\u0161e u Jerusalimu kae ovca usred vukova i kao krin usred trnja, \u010desto ponavljaju\u0107i re\u010di svoga praoca Davida: Gospod je videlo i spasitelj moj; koga da se bojim? Gospod je za\u0161titnik \u017eivota mog; koga da se stra\u0161im? Ako vojska navali na mene, ne\u0107e se upla\u0161iti srce moje; ako se na me rat digne, ja se ni onda ne\u0107u bojati; ako po\u0111em usred senke smrti, ne\u0107u se bojati zla (sr. Ps. 25, 1.3; 23, 4), jer si Ti, Sine moj, sa mnom.<\/p>\n\n\n\n


Presvetu Bogorodicu poseti da joj se pokloni i sveti Dionisije Areopagit, obra\u0107en Hristu svetim apostolom Pavlom u Atini i koji je tri godine neodstupno pratio svetog apostola. On je silno \u017eeleo da vidi Majku Bo\u017eiju. I nakon tri godine posle svoga obra\u0107enja, sa blagoslovom svoga u\u010ditelja, svetog apostola Pavla, on doputova u Jerusalim. Videv\u0161i Presvetu Bogorodicu, on se ispuni velike radosti duhovne. U svojoj Poslanici svetom apostolu Pavlu, sveti Dionisije Areopagit ovako opisuje svoju posetu Bo\u017ejoj Materi:<\/p>\n\n\n\n


\u201eIspovedam pred Bogom, o slavni u\u010ditelju i putovo\u0111o na\u0161, da mi je izgledalo neverovatno da sem samog Vi\u0161njeg Boga mo\u017ee postojati bi\u0107e tako obilno ispunjeno bo\u017eanstvene sile i divne blagodati. Pa ipak ja videh ne samo du\u0161evnim nego i telesnim o\u010dima ono \u0161to nikakav um ljudski posti\u0107i ne mo\u017ee. Da, da! ja svojim vlastitim o\u010dima videh Bogoliku i svetiju od duhova nebeskih Svesvetu Mater Gospoda na\u0161eg Isusa Hrista. Ja se udostojih toga po osobitoj blagodati Bo\u017eijoj, po blagoslovu vrhovnog me\u0111u Apostolima i po neiskazanoj dobroti i milosr\u0111u same Presvete Djeve. Opet i opet ispovedam pred svemogu\u0107stvom Bo\u017eijim, pred blagoda\u0107u Spasitelja i pred preslavnim savr\u0161enstvom Djeve, Matere Njegove, da kada Jovan, vrhovni apostol i najvi\u0161i prorok, koji u zemnom \u017eivotu svom sija kao sunce na nebu, uvede mene kod Bogolike i Presvete Djeve, mene onda obasja ne samo spolja nego i iznutra tako velika i neizmerna svetlost bo\u017eanska i razli\u0161e se tako divni mirisi i miomir, da ni telo moje nemo\u0107no, niti duh moj mogahu podneti tako \u010dudesna znamenja i prvine ve\u010dnoga bla\u017eenstva. Iznemo\u017ee srce moje, iznemo\u017ee duh moj u meni od njene slave i bo\u017eanstvene blagodati. Svedok mi je sam Bog, ro\u0111en iz njene devi\u010danske utrobe, ja bih Nju priznao za istinitog Boga i odao joj poklonjenje koje treba odavati jedino isdinitom Bogu, da mi nisu tvoje bo\u017eanstvene pouke i zakoni jo\u0161 tako sve\u017ei u pameti i novoprosve\u0107enom umu. \u010covek ne mo\u017ee posti\u0107i bla\u017eenstvo, \u010dast i slavu ve\u0107e od onog bla\u017eenstva, kojeg se ja udostojih videv\u0161i Presvetu. Ja bejah tada savr\u0161eno bla\u017een i sre\u0107an. Blagodarim svevi\u0161njem i preblagom Bogu, bo\u017eanstvenoj Djevi i preslavnom apostolu Jovanu, i tebi, vrhovnom predstavniku i na\u010delniku Crkve, \u0161to mi u\u010diniste tako veliko dobro\u201c.<\/p>\n\n\n\n


Iz ove Poslanice svetog Dionisija Areopagita jasno se vidi, kakvom je bo\u017eanskom blagoda\u0107u sijalo sve\u010desno lice Pre\u010diste Vladi\u010dice na\u0161e u vreme njenog \u017eivota na zemlji, i kako su se prosve\u0107ivale du\u0161e i ispunjavala se prevelike duhovne radosti srca onih koji su je videli u telu. K njoj su se sa svih strana sticali ogromno mno\u0161tvo novoprosve\u0107enih oba pola. I kao prava Mati Ona je sve primala podjednako iskreno i na sve obilno izlivala dare blagodati Svoje: bolesnima je davala isceljenje, slabima zdravlje, ucveljenima utehu, a svima uop\u0161te utvr\u0111enje u veri, nepokolebljivost u nadi, bo\u017eanstvenu radost u ljubavi, gre\u0161nicima pak popravku.<\/p>\n\n\n\n


\u017dive\u0107i u domu svetog evan\u0111elista Jovana Presveta Djeva \u010desto obila\u017ea\u0161e ona mesta koja njen premili Sin i Bog be\u0161e osvetio stopama Svojih presvetih nogu i prolivanjem Svoje krvi. Ona pose\u0107iva\u0161e i Vitlejem, gde se na neiskazan na\u010din rodi od Nje Hristos Bog sa\u010duvav\u0161i njeno devstvo. No naro\u010dito Ona obila\u017ea\u0161e ona mesta gde dobrovoljno postrada Gospod na\u0161, i zaliva\u0161e ih mnogim suzama svojim, iz materinske ljubavi pla\u010du\u0107i i govore\u0107i: Ovde premili Sin moj bi \u0161iban, ovde oven\u010dan trnovim vencem, ovuda je i\u0161ao nose\u0107i krst, a ovde bi raspet. Kraj groba pak Ona se ispunjava\u0161e neizrazive radosti, i kroz suze radosnice govora\u0161e: A ovde On bi pogreben, i u tre\u0107i dan vaskrse sa slavom.<\/p>\n\n\n\n


Kao dopuna tome pi\u0161e se i ovo: Neki nenavidnici Jevreji dostavi\u0161e prvosve\u0161tenicima i knji\u017eevnicima, da Mati Isusova Marija svaki dan odlazi na Golgotu, i kraj groba u kome Sin njen Isus be\u0161e sahranjen kle\u010di, pla\u010de i kadi tamjanom grob. Oni tada postavi\u0161e stra\u017eu, da ne dopu\u0161ta nikome od hri\u0161\u0107ana da dolaze tamo. Iz ovoga se vidi da je jo\u0161 u to vreme nastao kod vernih hri\u0161\u0107ana obi\u010daj: da pose\u0107uju sveta mesta i da se poklanjaju na njima Hristu Bogu, koji dobrovoljno postrada za nas. Ovaj obi\u010daj pote\u010de od same Bogorodice, na koju se i ostale svete \u017eene i ljudi ugleda\u0161e. Tako dakle, od prvosve\u0161tenika i knji\u017eevnika koji jo\u0161 disahu pretnjom i ubistvom bi postavljena stra\u017ea, kojoj bi nare\u0111eno da nikoga ne pu\u0161ta na grob Isusov, a da Mater Njegovu Mariju ubiju. Me\u0111utim, Bog zaslepi stra\u017eare, te oni ne mogahu videti dola\u017eenja na grob Isusov Matere Njegove Marije. I kad god Preblagoslovena Djeva po obi\u010daju svome dola\u017ea\u0161e na grob, nikada je stra\u017eari ne mogahu videti, niti one koji behu sa njom. I nakon dugo vremena stra\u017eari napusti\u0161e grob, i sa zakletvom uveravahu prvosve\u0161tenike i knji\u017eevnike da nikoga nisu videli da dolazi na Isusov grob.
Presveta Bogorodica tako\u0111e \u010desto obila\u017ea\u0161e Maslinsku Goru, sa koje se Gospod na\u0161 uznese na nebo, i preklanjaju\u0107i kolena Ona celiva\u0161e stope Hristove, odra\u017eene tamo na kamenu od presvetih nogu Njegovih. I sa mnogim pla\u010dem Ona se molja\u0161e Sinu svom i Bogu da je uzme k Sebi: jer je Ona neuporedivo ja\u010de nego sveti Pavle \u017eelela da se razre\u0161i od tela i sa Hristom bude (sr. Flb. 1, 23), i \u010desto je ponavljala Davidove re\u010di: \u201eKad \u0107u do\u0107i i pokazati se licu Bo\u017ejemu? Suze su mi hleb dan i no\u0107 (Ps. 41, 3-4); kada \u0107u ugledati premilog Sina mog: kada \u0107u oti\u0107i k Njemu koji sedi s desne strane Boga Oca? kada \u0107u predstati prestolu slave Njegove? kada \u0107u se nasititi gledanjem lica Njegova? O, preslatki Sine moj i Bo\u017ee! vreme je da milo\u0161\u0107u obaspe\u0161 Sion; vreme je da se smiluje\u0161 na mene, Mater Tvoju, koja u tu\u017enoj dolini ovoga sveta tuguje ne vide\u0107i lica Tvoga; izvedi ve\u0107 iz tela kao iz tamnice du\u0161u moju; jer kao \u0161to ko\u0161uta stremi k potocima, tako du\u0161a moja stremi k Tebi, Bo\u017ee, da se nasitim kada mi se javi slava Tvoja\u201c.<\/p>\n\n\n\n


Pre\u010dista Djeva se ponekad dosta dugo zadr\u017eavala na Gori Maslinskoj: u podno\u017eju Gore nalazio se Getsimanski vrt i malo imanje Zavedeja, koji po nasle\u0111u pripadahu svetom Jovanu Bogoslovu. U Getsimanskom vrtu Gospod na\u0161 pred dobrovoljnim stradanjem Svojim molja\u0161e se do krvavog znoja, padaju\u0107i na kolena i na lice Svoje pred Ocem Nebeskim (sr. Mt. 26, 36-44). U tom dakle vrtu potom i Pre\u010dista Mati Njegova, na tom istom mestu, uzno\u0161a\u0161e svoje tople molitve, tako\u0111e padaju\u0107i na kolena i na lice i suzama zalivaju\u0107i zemlju. Tu Ona i bi ute\u0161ena Gospodom preko an\u0111ela koji je izvesti o njenom brzom prestavljenju na nebo. Prema svedo\u010danstvu gr\u010dkog istori\u010dara Georgija Kedrina, Presvetoj Bogorodici se an\u0111eo javio dva puta pred njeno prestavljenje: prvi put na petnaest dana pred uspenije, a drugi put na tri dana; i Ona dobi od an\u0111ela rajsku palmovu granu, koju je pred odrom njenim nosio sveti apostol i evan\u0111elist Jovan Bogoslov.<\/p>\n\n\n\n


Veoma sve\u010dano praznovanje Uspenija Presvete Bogorodice 15. avgusta ustanovljeno je u vreme carovanja blago\u010destivog cara gr\u010dkog Mavrikija<\/a>[12]<\/a>, mada se ovaj praznik praznovao i davno pre toga. \u2013 Radosno praznuju\u0107i sveslavno prestavljenje Matere Bo\u017eije sa zemlje na nebo, odajmo slavu Ro\u0111enome od nje i koji ju je sa slavom primio na nebo, Hristu Bogu na\u0161em, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenom vavek. Amin.<\/p>\n\n\n\n

Izvod iz: Justin Popovi\u0107,\u00a0\u017ditija svetih za oktobar,\u00a0Beograd 1996.<\/em><\/p>\n\n\n\n

NAPOMENE:<\/strong>
<\/a>[1]<\/a>Uspenije, gr\u010dki \u03ba\u03bf\u03b9\u03bc\u03b7\u03c3\u03c2 zna\u010di: usnu\u0107e, zasnu\u0107e; po\u010dinak; spavanje; smrt; od glagola \u03ba\u03bf\u03b9\u03bc\u03b1\u03c9 zaspati; uspavati; umiriti; spavati; po\u010divati; umreti. Smrt tela kao usnu\u0107e tela, to je blagovest i stvarnost, koju je jedino Bogo\u010dovek Gopod Hristos doneo svetu (sr. Jn. 11, 11-14; Mt. 9, 24)
<\/a>[2]<\/a>Apologet drugoga veka Meliton, episkop Sardijski, smatra da se uspenije Presvete Bogorodice dogodilo u \u0161ezdeset devetoj godini njena \u017eivota, a u pedeset petoj od Ro\u0111enja Hristova i u dvadeset drugoj od vaznesenja Gospoda. Ipolit, episkop Rimski (tre\u0107i vek), godinom uspenija Bo\u017eje Matere smatra 43. od Ro\u0111enja Hristova, a 57. od njenog ro\u0111enja. \u201eOtac crkvene istorije\u201c Jevsevije Pamfil, episkop Kesarije Palestinske, pi\u0161e da se Presveta Bogomajka upokojila u 63. godini svoga \u017eivota, a u 48. godini od Ro\u0111enja Hristova i u 15. od vaznesenja Spasova. Episkop Kiparski sveti Epifanije (+403. god.) dr\u017ei da je Pre\u010dista Bogorodica \u017eivela 72. godine, i da se njeno uspenije zbilo u 57. godini od Hristova Ro\u0111enja. To isto ka\u017ee i Georgije Kedrin, vizantijski pisac krajem jedanaestog i po\u010detkom dvanaestog veka. Crkveni istori\u010dar 14. veka Nikifor Kalist navodi re\u010di svetog Evoda, jednog od Sedamdesetorice apostola, koji kao godinu uspenija Presvete Bogorodice smatra pedeset devetu godinu njenog \u017eivota, a \u010detrdeset \u010detvrtu od Ro\u0111enja Hristova. Sveti Andrej Kritski (+712. god.) i sveti Simeon Metafrast (deseti vek) ne odre\u0111uju ta\u010dno broj godina \u017eivota Majke Bo\u017eje i ka\u017eu samo da se Ona predstavila \u201eu dovoljnoj starosti\u201c. \u2013 Na osnovu svega ovoga mo\u017ee se smatrati, da je Presveta Bogorodica u vreme svoga prestavljenja imala preko 60 godina svoga zemnog veka.
<\/a>[3]<\/a>Presveta Bogomajka nastanila se u domu sv. Jovana Bogoslova od dana krsnog stradanja Gospoda Isusa, kao \u0161to o tome kazuje vozljubljeni u\u010denik Gospoda Hrista (Jn. 19, 25-25).
<\/a>[4]<\/a>Sion je jevrejska re\u010d i zna\u010di, prema jednima: otvoreno, sun\u010dano mesto; a prema drugima: visoko znamenito mesto ili tvr\u0111ava. Sion je jugozapadna gora u Jerusalimu, na kojoj se uzdi\u017ee jerusalimska tvr\u0111ava. Ona je sa svih strana okru\u017eena dolinama: sa zapada dolinom Hion, sa juga dolinom Hinon, sa severa i istoka dolinom Tiropeon. Do vremena Davida Sion se nalazno pod vla\u0161\u0107u Jevuseja, i oni su tu imali svoju tvr\u0111avu. David je zauze, pro\u0161iri, uredi i ukrasi, i od toga doba Sion postade grad Davidov i prestonica Judeje (2. Car. 5, 7-9; 6, 12.16; 3. Car. 8, 1; 1. Dnev. 14, 4-8). David tu podi\u017ee tvr\u0111avu (3. Car. 9, 19.24; 11, 27). U stenama Siona behu grobnice Davida i drugih careva. U Svetom Pismu se naziva prosto Sionom, gradom Davidovim, gorom svetom, obitali\u0161tem i domom Bo\u017ejim, carskim gradom Bo\u017ejim, smatra se za sam Jerusalim, za pleme Judino i carstvo Judino, za svu Judeju i za sav narod judejski.
Kod svetih proroka Sion \u010desto ozna\u010dava carstvo Bo\u017eje u svoj puno\u0107i njegovoj, na zemlji i na nebu. Najzad, u praobraznom smislu Sion se pretstavlja kao obitali\u0161te Bo\u017eje na nebu, kao mesto najuzvi\u0161enijeg otkrivanja slave Bo\u017eje (Jevr. 12, 22); tamo je Bog postavio za cara Sina Svog (Ps. 2, 6); otuda dolazi spasenje Izrailju (Ps. 8, 7; 52, 7); otuda se javlja Bog u slavi Svojoj (Ps. 49, 2-4); tamo \u0107e oti\u0107i iskupljeni Gospodom i radost Bo\u017eja bi\u0107e na njima (Is. 35, 10).<\/p>\n\n\n\n

<\/a>[5]<\/a>Arhangel (=\u0391\u03c1\u03c7\u03b1\u03b3\u03b3\u03b5\u03bb\u03bf\u03c2) \u2013 na\u010delnik angela (1. Sol. 4, 16; Jud. 1, 9). Sveto Pismo razlikuje me\u0111u angelima razne \u010dinove ili redove, kojih ima devet: Serafimi, Heruvimi, Prestoli, Gospodstva, Sile, Vlasti, Na\u010dala, Arhangeli i Angeli (1. Mojs. 3, 24; Is. 6, 2; Kol. 1, 16; Ef. 1, 20-21; Rm. 8, 38; 1. Sol. 4, 16; Jud. 4). Iz Svetoga Pisma poznata su nam imena nekih Arhangela: Mihail, zna\u010di: \u201eko je kao Bog\u201c (Dan. 10, 13; Jud. 10; Apok. 12.7); Gavril \u2013 \u010dovek Bo\u017eji, sila Bo\u017eja (Dan. 8, 16; Lk. 1, 26); Rafail \u2013 pomo\u0107, isceljenje Bo\u017eje (Tov. 3, 16; 11, 1); Uril \u2013 oganj i svetlost Bo\u017eja (3. Jezdr. 4, 1; 5, 20); Salatil \u2013 molitva k Bogu (3. Jezdr. 5, 16); Jeremil \u2013 visoki, ili visina Bo\u017eja (3. Jezdr. 4, 36). U Arhangele se ubrajaju jo\u0161: Jegudil \u2013 hvala Bo\u017eja, i Varahil \u2013 blagoslov Bo\u017eiji; njihovih imena nema u Svetom Pismu.
<\/a>[6]<\/a>Sveti Dionisije Areopagit praznuje se 3. oktobra.
<\/a>[7]<\/a>Sveti Jerotej praznuje se 4. oktobra.
<\/a>[8]<\/a>Sveti apostol Timotej praznuje se 22. januara.
<\/a>[9]<\/a>Spomen svetog Ignjatija Bogonosca praznuje se 20. decembra i 29. januara.
<\/a>[10]<\/a>Sada\u0161nja Gruzija.
<\/a>[11]<\/a>Atonska Gora, Aton, po gr\u010dki \u0391\u03b3\u03b9\u03bf\u03bd \u03bf\u03c1\u03bf\u03c2 = Sveta Gora, jeste usko planinsko poluostrvo, koje zalazi u Jegejsko More, poznato kao sredi\u0161te mona\u0161kog \u017eivota za pravoslavne. Mona\u0161tvo se tamo pojavilo u staro vreme, ma da ne\u0161to kasnije nego u Siriji i Palestini.
<\/a>[12]<\/a>Carovao od 582. do 602. godine.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

28.\u00a0avgust\u00a0po novom kalendaru (15. avgust po starom kalendaru) Tropar glas\u00a01.\u00a0Ra\u0111anjem si sa\u010duvala djevstvo, a smr\u0107u nisi ostavila svet, Presveta Bogorodice.…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":110,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[16,17],"class_list":["post-109","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-praznici","tag-uspenije-presvete-bogorodice","tag-velika-gospojina"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/109","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=109"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/109\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":113,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/109\/revisions\/113"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/110"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=109"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=109"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/spc-virovitica.com\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=109"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}